Izvor: Southeast European Times, 30.Sep.2010, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska i PKK: Da li će doći do mira?
Analitičari smatraju da bi najnovijim nastojanjima mogli da se postignu pravi rezultati.
30/09/2010
Aleksandar Kristi-Miler za Southeast European Times iz Istanbula -- 30/09/10
Dok turska vlada obnavlja svoja nastojanja za rešavanje dugotrajnih tenzija sa kurdskom manjinom u zemlji, analitičari izražavaju optimizam u pogledu njenih najnovijih napora.
Ohrabrena referendumskom pobedom ranije ovog meseca, turska vlada, na čelu sa Partijom pravde >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i razvoja (AKP), upustila se u intenzivnu diplomatiju, sa ciljem da se okonča 26-godišnja pobuna militantne Kurdistanske radničke partije (PKK).
Prošle nedelje, turski ministri i obaveštajni i vojni zvaničnici sastali su se sa svojim američkim i iračkim kolegama da pokušaju da pronađu način da ubede PKK da položi oružje.
Dvadesetog septembra je isteklo primirje koje je proglasila ta gerilska grupa, ali je ono zamenjeno "periodom bez dejstava", do saopštenja koje se očekuje od njenog izvršnog saveta ovih dana.
Prema profesoru Emrulahu Uslu, ekspertu za terorizam na istanbulskom Univerzitetu Jeditepe, izgledi za nastavak primirja su dobri.
"Ovog puta sam optimista", rekao je on za SETimes. "Vlada ovo uzima ozbiljno i želi da ih ubedi da nastave primirje do sledećih izbora [koji se očekuju u junu 2011]. To će se verovatno i dogoditi."
On je ukazao na sastanak koji su tokom vikenda održali ministar unutrašnjih poslova Besir Atalaj i Masud Barzani, šef regionalne administracije autonomnog regiona Iračkog Kurdistana, kao na dobar znak.
Planina Kandil u severnom Iraku trenutno je glavno sklonište gerilaca, a ubediti ih da se premeste u izbeglički kamp Mahmur, koji kontrolišu UN, bila bi ključna komponenta trajnog mira, rekao je on.
Međutim, napori da se ubede gerilci da povuku svoje snage koje se nalaze u jugoistočnoj Turskoj mogli bi da naiđu na unutrašnji otpor.
"Kontraargument unutar PKK je da pomeranje jedinica u severni Irak predstavlja strateški gubitak, jer će, ako se pregovori ne okončaju mirom, PKK biti potrebno najmanje godinu dana da ponovo razmesti svoje jedinice na planini", rekao je on.
Henri Barki, analitičar Karnegijeve zadužbine za mir u svetu, rekao je da će ozbiljan pokušaj rešavanja kurdskog problema morati da sačeka do parlamentarnih izbora sledeće godine, ali da u međuvremenu vlada treba da se potrudi da postavi osnove za to.
"Ovo je najveći i najsloženiji problem Turske i treba vrlo pažljivo da odredi kurs", rekao je on za SETimes.
AKP je kritikovana da nije imala plan prilikom prethodnog pokušaja da se uhvati u koštac sa dugotrajnim pritužbama kurdske manjine, u maju 2009. godine.
Glavna kurdska politička grupa, Stranka mira i demokratije, koja ima jake veze sa PKK, trenutno traži ograničenu regionalnu autonomiju, obrazovanje na kurdskom jeziku, promenu antiterorističkih zakona, kao i smanjenje trenutnog cenzusa od 10 odsto za ulazak političkih stranaka u parlament.
"Oni treba da se konsultuju sa lokalnom zajednicom; treba da se konsultuju sa nevladinim organizacijama i dobrotvornim organizacijama; treba da razgovaraju sa CHP [glavnom opozicionom Republikanskom narodnom partijom]", rekao je Barki.
On je dodao da rezultat referenduma i nastavak primirja PKK slabe radikalne nacionaliste.
"Turski nacionalisti su puno izgubili. Uticaj vlade je znatno jači nego što je bio i problem sa kojim su nacionalisti suočeni je to što će postajati sve irelevantniji ako se nasilje ne poveća."
Premijer Redžep Tajip Erdogan je, kako se čini, odlučno odbio dva ključna zahteva Kurda, kada je odbacio mogućnost bilo kakvih promena unitarne strukture države ili obrazovanja na kurdskom jeziku.
Barki, međutim, smatra da bi blaža atmosfera, koja bi se stvorila trajnim primirjem, mogla da omekša takav stav.
"Postoje crvene linije i crvene linije", rekao je on. "Mislim da Erdogan i ekipa vrlo dobro shvataju da trenutna politika ne funkcioniše i da ne funkcioniše već 90 godina."
Umit Firat, nezavisni kurdski intelektualac, rekao je da su, uprkos nedostatku "konkretnih koraka" trenutne vlade, predznaci dobri u pogledu napretka na polju dugo poricanih kulturnih prava Kurda i okončanja nasilja.
"Verujem da je počelo konačno odbrojavanje u rešavanju ovih problema", rekao je on za SETimes.
Nastavak na Southeast European Times...
