Izvor: Mondo, 10.Avg.2014, 17:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turci birali – hoće li Erdogana
Turski glasači su danas, prvi put u modernoj istoriji ove zemlje, direktnim putem birali novog predsednika, a sadašnji premijer Redžep Tajip Erdogan važi za najvećeg favorita među kandidatima.
Foto: AP Photo/Burhan Ozbilici
Biračka mesta, na kojima su građani Turske danas glasali za novog predsednika, zatvorena su, a uskoro se očekuju prvi rezultati.
Kako je prenela agencija AFP, prvi rezultati glasanja biće poznati za nekoliko sati. Favorit prvih >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << neposrednih predsedničkih izbora u Turskoj je aktuelni premijer Redžep Tajip Erdogan.
Erdogan je posle glasanja u Istanbulu izjavio da "narod donosi važnu odluku... za tursku demokratiju, za budućnost zemlje.
Izbori su se održavali na više od 165.000 biračkih mesta i sada Centralna izborna komisija počinje da zbraja glasove.
Svi su složni u oceni da će na prvim neposrednim izborima Erdogan odneti ubedljivu pobedu nad protivkandidatima - bivšim šefom Organizacije islamske konferencije (od 2011. Organizacija islamske saradnje), zajedničkim predstavnikom opozicije Ekmeledinom Ihsanogluom i kopredsednikom prokurdske Narodno-demokratske partije Selahatinom Demirtašom.
Da bi pobedio, jedan od kandidata treba da osvoji apsolutnu većinu glasova, odnosno 50 odsto plus jedan glas. Pravo glasa ima 52,9 miliona od oko 76 miliona građana Turske. Bira se 12. predsednik republike, kojeg je od 1923. do sada birao parlament.
Funkcija predsednika je u Turskoj uglavnom ceremonijalna, mada podrazumeva neka značajna ovlašćenja, a očekuje se da će Erdogan nastojati da, izmenom Ustava, proširi ulogu šefa države ukoliko bude izabran.
Malobrojni su oni koji ne veruju da će Erdogan, koji više od 10 godina ima dominantnu ulogu u turskoj politici, uspeti da potuče svog glavnog protivnika, bivšeg šefa Organizacije za islamsku saradnju i akademika Ekmeledina Ihsanoglua, diplomatu koji se nije mnogo isticao u domaćoj politici, ili pak Selahatina Demirtasa, mladog kurdskog kandidata.
Erdoganova pobeda bi koncentrisala veću vlast u rukama čoveka koji je podelio tursko društvo po svetovnim i verskim osnovama i zabrinuo zapadne saveznike Turske, ocenjuje Rojters.
Za vreme Erdoganove vlasti, Turska je doživela period privrednog rasta i pojavu nove poslovne elite, konzervativne i lojalne Erdoganu.
Dok njegovi protivnici svoje predizborne skupove finansiraju uglavnom iz donacija, Erdogan pretvara svoja javna pojavljivanja, od kojih se neka finansiraju iz državnih sredstava, u demonstraciju snage, započevši kampanju mnogo pre nego što je zvanično počela, navodi britanska agencija.
Centralna izborna komisija je prošlog meseca odbacila apel glavne opozicione stranke CHP da bi Erdogan trebalo da podnese ostavku na mesto premijera da bi mogao da vodi predsedničku kampanju.
Erdogan u tom smislu ukazuje na primere američkog predsednika Baraka Obame i nemačke kancelarke Angele Merkel, koji su i dalje obavljali svoje dužnosti dok su vodili predizborne kampanje.
Nekoliko evropskih delegacija koje su posetile Tursku kako bi posmatrale tok kampanje izrazilo je zabirnutost zbog načina na koji Erdogan vodi svoju kampanju, a među njima su OEBS i Savet Evrope, koji smatraju da bi trebalo jasno odvojiti govore Erdogana kao premijera od govora koje drži kao predsednički kandidat.
Turski izborni zakoni zabranjuju kandidatima da tokom kampanje drže govore i učestvuju na ceremonijama otvaranja projekata koje finansiraju država i opštine, a takođe ograničavaju upotrebu državnih vozila, podseća Rojters.
Pitanja finansiranja predizborne kampanje nisu do sada bila ovoliko aktuelna u Turskoj, pošto je ranije šefa države birao parlament, a sada narod prvi put direktnim glasanjem bira predsednika.
Iako ima najveće šanse za pobedu, nije izvesno da će Erdogan pobediti u prvom krugu. U tome bi presudnu ulogu mogao imati rezultat trećeg kanidata, Selahatina Demirtasa, koga podržava jedna prokurdska partija.
