Izvor: Blic, 14.Mar.2011, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tunis prima goste, Ali otišao u istoriju
Tunis - Sve je isto, samo njega nema. Nekako u isto vreme prošle godine vozio sam se i hodao ulicama glavnog grada Tunisa i sećanje je zabeležilo velike bilborde u slavu tada se činilo večitog predsednika Ben Alija. Sa rukom na srcu, pokroviteljski je gledao na podanike, ali ljubav očigledno nije bila obostrana.
Uz malo buke, besa, ali i oko 250 mrtvih, ove zime oni su ga ispratili prvo s vlasti, a onda i iz zemlje. Na kraju je došl, nikad definitivno potvrđena smrt u izgnanstvu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Niko sa sigurnošću ne zna da li je svrgnuti predsednik zaista umro ili negde uživa presabirajući se gde je to pogrešio. I za jedno i za drugo ispunjava sve uslove: za prvo ima prilično godina, za drugo mnogo novca. No šta god bilo, za ovu zemlju Ben Ali je mrtav. Tunis je nastavio da živi.
Kada je u utorak sa beogradskog aerodroma za Tunis poleteo avion „Tunisera", bio je to prvi let nakon više od mesec i po dana prekida svakog saobraćaja sa ovom zemljom koja je poslednjih nekoliko godina postala tražena destinacija za naše turiste. Sredinom januara evakuisani su svi srpski građani i ovde je ostala samo ambasadorka Srbije sa osobljem ambasade. Sada se sve polako normalizuje i za Tunis su prvo krenuli radnici nekih naših firmi, ali i i manja grupa turista agencije „Kon Tiki travel" koji su odlučili da probiju led petnaestodnevnim boravkom u letovalištu Susu.
- Idemo da se odmaramo, kupamo i uživamo. Zašto bismo se plašile! - kažu Mirjana Vasić i Marijana Nešić.
I zaista Sus ih je dočekao kao i više puta do sada - lepim hotelima, mirnoćom Port el Kantauija i vrevom stare medine. Najveća neprijatnost mogao je biti nenadani višak oblaka, ali i oni polako uzmiču pred nadolazećim prolećem. U hotelima tuniskih letovališta, tradicionalno za ovo doba godine kad još nema kupanja u moru, preovladavaju stariji gosti iz Evrope koji ovde provode zimu jer im to dođe jeftinije nego da borave kući. A more zamenjuju zatvoreni hotelski bazeni, saune, duge šetnje priobaljem uz prijatnu mediteransku klimu. U želji da amortizuju negativan efekat zimošnjih demonstracija koje su im rasterale goste, Tunišani su maksimalno smanjili cene, pa je sada pravi trenutak da se za male pare priušti odličan komfor. Tako za naše turiste petnaestodnevni aranžman u organizaciji "Kon Tikija” u hotelu sa pet zvezdica na bazi plupansiona košta svega 290 evra. Ispada da se plaća samo avionska karta i aerodromska taksa, a smeštaj i hrana dođu četrdesetak evra.
Što se bezbednosti tiče - nikakvih problema više nema. Ovde je prvo počelo i prvo se završilo. Osim toga, Tunišani kao da su birali vreme za nemire, kako bi šteta po turizam koji je ovde postao jedna od najjačih privrednih grana, bila što manja. Zimi je po običaju manje gostiju, a do leta će se sve zaboraviti.
Suad Baktijarević, turistički vodič "Kon Tikija”, prvi se vratio u Tunis polovinom februara, a bio je svedok i prvih dana demonstracija koje je proveo u Susu, gde stanuje.
- Malo smo čuvali svoje kvartove da ne bi bilo eventualnih pljački jer se pronela vest o bekstvu zatvorenika iz zatvora u Monastiru i to je bilo to. Kad sam se vratio, iskoristio sam vreme dok nije bilo gostiju da malo proputujem Tunisom za svoju dušu i uverio sam se da sve funkcioniše u najboljem redu. Tunišani su vredan i disciplinovan narod i ne dozvoljavaju da im išta poremeti napredak njihove zemlje - kaže Baktijarević.
A o tom napretku svedoče i mnogobrojni građevinski poduhvati na koje se nailazi na svakom koraku: grade se vijadukti, ulice, stambeni blokovi i teške građevinske mašine brojnošću daleko prevazilaze vozila snaga bezbednosti.
- Diskontinuiteta je bilo, ali nadamo se da ćemo brzo vratiti goste. Kad prvi dođu i vide da je sve po starom, drugi će brzo doći za njima - kaže Naim Ganuši iz tuniske turističke agencije "Sanlajn travel” zadužen za zemlje istočne Evrope.
Turistička mesta žive svoj život. U Hamametu prodavci jasmina sa robom na glavama saleću turiste, vešti trgovci po medinama nude robu i pozivaju na čaj i tradicionalno cenkanje, a hotelijeri Susa i El Kantauija se uz delimično popunjene kapacitete zagrevaju za top sezonu.
Ostrvo Đerba dole na jugu je svet za sebe i živi svojim mirnim ostrvskim životom pokazujući na sve načine da je se mnogo ne tiču ni promene u državi kojoj formacijski pripada, a ni šenlučenje u stotinak kilometara dalekoj Libiji.
U gradiću Houm Suk se šeta i trguje, u seocetu Galeli nude čuvenu đerbansku keramiku koja se na isti način proizvodi već 2.000 godina, dok ribari iz Aima uz pomoć keramičkih posuda love hobotnice, a uveče uživaju uz šišu u Midunu.
Na sukob Gadafija i njegovih protivnika podsećaju ih samo nesrećni gastarbajteri iz Bangladeša koji su bežeći iz Libije završili na đerbanskom aerodromu, gde danima čekaju da ih neki avion prebaci u otadžbinu. Nazad u teško siromaštvo od kog su pokušali da pobegnu. Ipak, događaji u Libiji i te kako pogađaju Tunis jer im je iz te zemlje godišnje stizalo i do milion i po gostiju koji su znali lepo da troše, dok je libijsko tržište bilo zahvalna destinacija za tuniske proizvode.
A strance u Tunisu trenutno mogu uznemiriti samo CNN i BBC koji kao dva vrana gavrana 24 sata dnevno javljaju o svetskim nedaćama i pošastima. Sa ustanka u Libiji prešlo se na zemljotres u Japanu, dok i njega u "brejking njuzu” ne smeni neka nova nevolja. Zato je najbolje ne uključivati televizor. Svet mnogo lepše izgleda kroz otvoren prozor sobe, ako on još gleda na tirkizno more Tunisa. Sa njega, valjda, ne preti cunami!
Portreti
Po unutrašnjosti i turističkim mestima je, ako izuzmemo upadljiv izostanak Ben Alijevih portreta, teško primetiti da se išta dogodilo, dok u glavnom gradu Tunisu na "mini revoluciju” podsećaju samo vojna vozila raspoređena ispred institucija na koja se sporadično nailazi. Videli smo ih u rezidencijalnom delu grada kao i ispred palate nekadašnjeg predsednika koja je trenutno zapečaćena i prazna, a imajući iskustva sa Ben Alijem teško da će Tunišani skora način kako ju je koristio svrgnuti predsednik.
