Izvor: RTS, 19.Jan.2010, 08:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trst naše mladosti
Pre dve, tri decenije, išlo se u Trst u kupovinu, grad u kojem se srpski jezik govorio više od italijanskog. Danas, Ponte Roso zamenili su veliki tržni centri van grada.
Nekada se u Trst išlo po farmerke, vijetnamke, rolke od kašmira, cipele, kafu... Danas, međutim, u najužem centru grada, nema ništa od nekadašnje vreve. To potvrđuju i Darko iz Ljubljane, i Vesna iz Beograda, koji žive u Trstu.
Danas, nekoliko tezgi - na kojima se prodaju cveće, voće i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << riba - broje se na prstima jedne ruke.
Prodavci, ili ne žele da govore pred kamerom, ili su tu od skoro, i ne pamte zlatne godine grada.
Zatvorene su i obližnje radnje, ispred kojih su, nekada, red uspostavljali policajci. Jednu je držao i Mauro, danas vlasnik kafea na Ponta Rosu.
"Sretao sam tada mnogo grupa, koje su dolazile iz Srbije, unosili su u živost u grad, i to je bilo veoma uočljivo", rekao je Mauro.
Trst je danas monoton grad. Mnoge radnje su zatvorene, nekadašnji brendovi izgubili su trku s vremenom, a u izlozima je uglavnom kineska roba.
Ono što je kvalitetno, poput cipela jedne poznate marke, skuplje je nego u Beogradu. Tek poneki natpis podseća na stara vremena, ali on ne privlači današnjeg kupca.
Prođe i prepodne, kažu prodavci, a da im niko ne uđe u radnju, pa ne čudi odbijanje da o tome javno govore. Ne pomažu ni veliki popusti.
