Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Jan.2015, 00:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trošimo trećinu manje lekova za smirenje
Ako je suditi po evidenciji Fonda za zdravstveno osiguranje, živci su nam manje "zategnuti". Na sedativima zvanično oko 100.000 građana, ali mnogi lekove kupuju na privatni recept. Prošao je stampedo na psihijatrijske ordinacije.
Od kada je uvedeno pravilo da izabrani doktor može da propiše samo za tri meseca lekove za smirenje, a posle toga pacijent mora - kod psihijatra, potrošnja ove grupe medikamenata smanjena je gotovo za trećinu, ali samo na recept. Farmaceuti u apotekama, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << naime, ne primećuju da je opao promet anksiolitika, a jedino se, kažu, promenilo to što je sada više onih koji ih kupuju na osnovu izveštaja lekara, ili na takozvani privatni recept na običnom parčetu papira samo sa faksimilom doktora.
Na sedativima koje podižu regularno na uredan recept sada je mesečno 102.276 osiguranika, što je za gotovo 35.000 manje nego pre avgusta 2011. godine, kada je pravo izabranih lekara da propisuju ove lekove ograničeno na tri meseca. Iako je i potrošnja u kutijama smanjena, onima koji lekovima smiruju "zategnute živce" sada su, izgleda, potrebne jače doze. Jer, dok je prosečan osiguranik koji je ranije podizao ove lekove na recept mesečno trošio 5,3 kutija, sada se smiruje sa 5,6 kutija!
- Od kada je krajem jula 2011. godine uvedena napomena u Listi lekova prema kojoj izabrani lekari mogu da propišu anksiolitike (sedative) najduže za do tri meseca lečenja u toku 12 meseci, i da je za nastavak terapije neophodno mišljenje psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa, potrošnja anksiolitika na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja značajno je smanjena - kažu za "Novosti" u Repibličkom fondu zdravstvenog osiguranja.
- Naši podaci pokazuju da je u odnosu na period od 1. 1. 2008. do 1. 8. 2011, kada nije bilo neophodno mišljenje specijaliste, broj osiguranika kojima je propisan neki od anksiolitika sa 6.324.808 smanjen na 3.784.235 u periodu posle promene pravila za izdavanje ovih lekova, odnosno od 1. 8. 2011. do 30. 9. 2014. godine, naveli su.
U istom periodu, prema evidenciji RFZO, broj propisanih recepata smanjen je sa 20.318.143, izdatih za 46 meseci, kada nije bilo ograničenja za propisivanje ovih lekova smanjen je u narednih 37 meseci na 11.658.291. Posmatrano u izdatim kutijama lekova potrošnja je opala sa 33.601.610 (za 46 meseci) na 21.168.567 (za 37 meseci).
Ranije je mesečno izdavano 730.469 kutija anksiolitika, a sada 572.123. Troškovi za ovu terapiju pali su sa 42,5 na 35,4 miliona dinara.
Od uzimanja sedativa po regularnoj proceduri, nervozne osiguranike i one koji ove lekove piju kao prateću terapiju za, recimo, bolesti srca, u međuvremenu je udaljilo i uvođenje procentualne participacije za veliki broj anksiolitika od čak 90 odsto. Iako su to u principu jeftini lekovi, pacijente koji ih uzimaju na recept na kraju koštaju više nego kada bi mogli da ih nabave u slobodnoj prodaji.
Tako za jedan od najprodavanijih anksiolitika, "bromazepam" od miligram i po pacijent da bi uopšte nabavio recept mora da ode kod izabranog lekara, gde plaća 50 dinara za participaciju, a kasnije u apoteci da plati i procentualnu participaciju od 90 odsto za lek koji košta 82,17 dinara.
- Svakodnevno nam dolaze pacijenti koji traže neki od lekova za smirenje - potvrđuju u jednoj beogradskoj privatnoj apoteci. - Onima koji nemaju nikakav dokaz da im je ta terapija neophodna ne prodajemo sedative, jer je to mimo propisa i rizikovali bismo da platimo visoku kaznu. Ali, kad pacijent ima recimo izveštaj kardiologa koji je uz terapiju za visok pritisak i ubrzan rad srca preporučio i neki anksiolitik, ne možemo da odbijemo da mu prodamo lek. Isto važi i za privatne recepte koje dobijaju od svojih lekara, s tim što na poleđini, bilo da je lekarski izveštaj ili privatni recept, upišemo broj kutija i dozu leka i stavimo pečat da pacijent sa istim papirima ne bi mogao lek da kupi odmah već u sledećoj apoteci, nego tek za mesec dana.
U domovima zdravlja potvrđuju da je u međuvremenu prošao i stampedo na psihijatrijske ordinacije koji je zavladao posle promene pravila o izdavanju sedativa, kad je obim posla u psihijatrijskim službama povećan za 30 odsto.
- Vremenom se broj pacijenata koji uzimaju anksiolitike kao dodatak terapiji, recimo zbog povišenog pritiska, smanjio - rekao nam je jedan od psihijatara u Domu zdravlja Palilula. - To, naravno, ne isključuje mogućnost da oni nabavljaju tu vrstu lekova drugim kanalima. Uputstvo je bilo da se sedativi, gde god je to moguće, izbacuju iz terapije, a tamo gde je potrebno zamenjuju drugom grupom lekova, kao što su, recimo, antidepresivi.
.jpg)
