Izvor: RTS, 21.Nov.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trinaest godina Dejtonskog sporazuma
Dejtonskim mirovnim sporazumom koji su, 21. novembra 1995. godine, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević zvanično je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini. Savet bezbednosti UN produžio mandat EUFOR-u za još godinu dana.
Predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je Dejtonski sporazum dobro izbalansiran dokument koji je omogućio BiH da živi. "Oni koji odluče da uruše >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << balans između entiteta i zajedničkih organa rizikuju da dovedu u pitanje mnoge stvari u BiH", upozorio je Dodik.
To što se potpisivanje Dejtonskog sporazuma ne obeležava u Federaciji BiH je stvar njihovih odluka, rekao je Dodik i naglaio da je Dejtonski sporazum balans koji je najbolje pogodio odnose u BiH i obezbedio njeno funkcionisanje sada i u budućnosti.
"Mi smatramo da je to važan dan, jer je uspostavljen mir na osnovu kreacije političkog sistema u BiH koji se bazira na dva entitita'', rekao je Dodik i naglasio da je vreme koje dolazi sigurno vreme u kome će morati da se priča sa partnerima.
Novi, šesti visoki predstavnik za BiH, slovački diplomata Miroslav Lajčak, preuzimajući tu dužnost u julu prošle godine, izrazio je zabrinutost stanjem u BiH, uz ocenu da je "BiH sada najudaljenija od Evrope u odnosu na sve države regiona", jer su u toj državi stali reformski procesi (policija, ustavne promene) koji su osnovni uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Trinaest godina kasnije, niko od potpisnika sporazuma nije živ, originalni dokument je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji.
Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton, posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri nedelje kasnije, 14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma isključivo na miroljubiv način.
Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. godine ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je SR Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BiH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.
Prvih pet godina nakon potpisivanja sporazuma, u Dejtonu je svakog novembra međunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH.
Poslednji put predstavnici država potpisnica i međunarodni posrednici okupili su se u Rajt-Petersonu u novembru 2000. godine, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.
Poslednjih godina političari u BiH, međunarodni predstavnici i pojedine međunarodne institucije, ukazivali su na potrebu revizije Dejtonskog sporazuma.
Produžen mandat EUFOR-u
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija produžio je za još godinu dana mandat stabilizacionim snagama Evropske unije u BiH (EUFOR).
U rezoluciji, koja je dobila jednoglasnu podršku svih 15 članica Saveta bezbednosti, ističe se da treba nastaviti primenu odredaba Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je 1995. godine okončan rat u BiH.
U prilog ove odluke navedeni su zaključci iz godišnjeg izveštaja visokog međunarodnog predstavnika u BiH Miroslava Lajčaka da EUFOR predstavlja "važan faktor stabilnosti jer je politička stiuacija u BiH daleko od stabilnosti", zbog čega je preporučio produženje njjegovog mandata.
U odluci se takođe naglašva da EUFOR treba da i dalje sarađuje sa štabom NATO u BiH.
EUFOR trenutno u BiH ima oko 2.200 ljudi. Ta vojna misija EU je zamenila misiju NATO u BiH (SFOR) 2004. godine.
Dejtonski sporazum osnovno, ali ne i konačno rešenje za BiH
Bivši Visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun, je tokom svog mandata isticao da je Dejtonski sporazum osnovno, ali ne i konačno rešenje za BiH i da eventualne promene moraju doći iz same BiH.
Njegov prethodnik Volfgang Petrič smatra, da je neophodna reforma Dejtonskog sporazuma kako bi BiH postala funkcionalna država koja može da pregovara sa Evropskom unijom.
Reviziju Dejtonskog sporazuma zatražila je krajem 2004. godine uticajna grupa poslanika Evropskog parlamenta i evropskih političara u Strazburu.
Tada je na "Evropskoj konferenciji justicija paks" usvojena izjava o nužnosti revizije Dejtona.
Lideri SNSD-a Milorad Dodik, SDA Sulejman Tihić i HDZ-a BiH Dragan Čović, postigli su 8. novembra na sastanku u Odžacima dogovor o ustavnim reformama BiH.
Što se novog Ustava tiče, Lajčak smatra da je on preko potreban BiH kako bi ona postala funkcionalnija, efikasnija, a njena administracija jeftinija.
U junu ove godine u Luksemburgu BiH i EU potpisale su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i privremeni trgovinski sporazum.
Pre tri godine, u Briselu je održana konferencija o ustavnim promenama u BiH, na kojoj lideri osam najvećih političkih stranaka iz BiH, nisu uspele da se dogovore o bitnijim izmenama Dejtonskog sporazuma, ali je postignuta saglasnost da se ojačaju strukture vlasti i učine efikasnijim.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren, izrazio je nedavno razočaranje što je došlo do zastoja u reformama u BiH i istakao, da je zabrinut zbog negativne retorike i aktuelne političke situacije u BiH.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, obelodanio je početkom ove godine, da je iz arhive tog Predsedništva izgubljen originalni dokument Dejtonskog sporazuma.
