Izvor: Politika, 17.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri odgovora Srbije na tužbu Hrvatske
Za slučaj da se Međunarodni sud pravde u Hagu oglasi nadležnim za hrvatsku tužbu, Srbija je već spremila protivtužbu, ali, pošto je odluka o njenom podizanju i političko pitanje, konačnu reč moraće da da Vlada Srbije
U Međunarodnom sudu pravde u Hagu danas pre podne biće saopštena odluka petnaestočlanog sudskog veća, kojem predsedava britanski sudija Rozalin Higins, da li je ovaj sud nadležan za tužbu koju je protiv Srbije za navodni genocid podigla Hrvatska. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Niko od naših zastupnika pred ovim sudom proteklih dana nije bio voljan da prognozira kakvu će odluku saopštiti predsednica suda. Kako je u izjavi za Tanjug rekao Tibor Varadi, glavni zastupnik Srbije pred ovim sudom, MSP se našao u teškoj situaciji jer, sledeći pravnu logiku i argumente, on nije nadležan da postupa u ovom sporu, a, sa druge strane, doneo je neke odluke o nadležnosti u vreme kada situacija u pogledu raspada bivše Jugoslavije nije pravno bila jasna.
Varadi je podsetio da se ovaj sud oglasio nadležnim po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (čiji je Srbija pravni naslednik), dok se po tužbi SRJ protiv NATO-a oglasio nenadležnim. Prema Varadijevim rečima, ove dve odluke su „teško spojive i zato mu sada nije lako da bude dosledan”.
Ukoliko se sud oglasi nenadležnim to će definitivno biti kraj sporova – bar onih sudskih – među bivšim jugo republikama. Ako, pak, većinom glasova odluči da je nadležan za spor, Srbija i Hrvatska će ući u dugotrajan proces koji bi, kako kažu pravni stručnjaci, počeo tek za godinu-dve, koliko će biti ostavljeno Srbiji da pripremi odgovor.
Prema Varadijevim rečima, Srbija može samo da nastavi odbranu, da podigne protivtužbu, a jedna od opcija jeste i vansudsko rešenje spora. Srbija je i pre preliminarne rasprave, koja je održana u maju, u više navrata hrvatskoj strani stavljala do znanja da je spremna za neki dogovor van suda, ali nije bilo reakcije iz Hrvatske.
Odluku o eventualnom podizanju protivtužbe morala bi da donese Vlada Srbije jer je ovde reč ne samo o pravnom već i o političkom pitanju. Kako su ranije najavljivali pravni zastupnici Srbije pred sudom pravde, naša zemlja se odavno priprema i za takvu opciju. Pošto je MSP nadležan samo za najteža krivična dela, protivtužba Srbije morala bi takođe da se odnosi na genocid.
Kako u izjavi za „Politiku” kaže Miloš Jovanović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, nema nijednog pravnog razloga koji bi opravdavao odluku suda da se proglasi nadležnim.
„Nemaju nijedan osnov za drugačiju odluku osim da se proglase nenadležnim, ali to ne znači sasvim izvesno da će ovaj sud tako i učiniti”, kaže Jovanović.
On smatra i da hrvatska strana, ma koliko to izgledalo nelogično, uopšte ne bi bila nezadovoljna činjenicom da sud odbaci svoju nadležnost. „Možda bi im to čak više i odgovaralo, jer ne mogu da dokažu da je bilo genocida u Hrvatskoj. Ukoliko ne bi bilo spora, uvek bi mogli da govore da su pokušali, da bi dokazali da je bilo genocida i da kritikuju sud”, ističe Jovanović.
Hrvatska je, da podsetimo, Međunarodnom sudu pravde podnela tužbu protiv Srbije 1999. godine. U njoj se tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za „etničko čišćenje” hrvatskih građana kao „oblik genocida”, zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, pre svega, u Vukovaru, regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije. Hrvati tvrde i da je u tom periodu ubijeno 10.572 osobe dok je više od sedam hiljada bilo zatočeno u logorima.
U maju ove godine održana je preliminarna rasprava na kojoj su advokati Hrvatske kao glavni argument da je sud nadležan iznosili činjenicu da se on oglasio nadležnim i po tužbi koju je takođe za genocid protiv Srbije podigla BiH. Istovremeno, zastupnici Srbije tvrdili su da MSP nema nadležnost da sudi u ovom sporu jer u vreme podnošenja tužbe 1999. godine, tadašnja SRJ nije bila članica UN niti potpisnica Konvencije o genocidu, što je preduslov za nadležnost ovog suda. Sud se tako proglasio nenadležnim prilikom tužbe koju je Srbija podigla protiv zemalja NATO-a zbog bombardovanja 1999. godine.
Posle prošlogodišnje odluke suda po tužbi koju je protiv Srbije pokrenula Bosna i Hercegovina, a u kojoj je rečeno da Srbija nije odgovorna za genocid u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, (ali da snosi odgovornost što nije učinila sve što je bilo u njenoj moći da spreči genocid), u Hrvatskoj su splasnula očekivanja da bi Srbija mogla biti proglašena odgovornom za genocid na njenoj teritoriji. U hrvatskim medijima se sve češće moglo pročitati da bi od tužbe trebalo odustati, posebno posle izvinjenja koje je Boris Tadić uputio hrvatskim građanima. Da podsetimo, predsednik Tadić se krajem juna prošle godine izvinio „svim građanima Hrvatske i svim pripadnicima hrvatskog naroda koje su učinili nesrećnima pripadnici srpskog naroda”.
Gledište da je najpametnije odustati od spora zastupao je i predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Hrvatskoj Žarko Puhovski koji je izjavio da postoje dobre šanse da Hrvatska odustane od suđenja.
„U Hrvatskoj je mnogo lakše dokazati upletenost Srbije jer je JNA tada funkcionisala manje-više jedinstveno, ali je teže dokazati genocid, po kriterijumima koji su sada dosta visoko pozicionirani i po definiciji i po broju žrtava genocida”, rekao je Puhovski.
Bilo je, međutim, i drugačijih tonova. Tako je bivša ministarka pravde Vesna Škare Ožbolt, rekla da bi presuda u sporu Hrvatske protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu bila „temelj za stvaranje osećaja da je pravda zadovoljena”. Prema njenim rečima, hrvatska pažnja je usmerena na proces protiv Jovice Stanišića, bivšeg šefa Državne bezbednosti Srbije, jer bi se u slučaju „Škorpiona” moglo videti „da li je postojao element organizacije i namere važan za definiciju genocida, koji bi potkrepio hrvatsku tužbu”.
I dok Hrvati nisu odustali od tužbe protiv Srbije, prema Crnoj Gori imali su drugačiji odnos. U maju ove godine odustali su od tužbe protiv Crne Gore sa obrazloženjem da se posle odvajanja od Srbije ona izvinila Hrvatima za zločine koje su počinili Crnogorci i JNA 1991. godine. Osim toga, Crna Gora je, kako su objasnili Hrvati, izrazila spremnost da makar i delimično Hrvatskoj isplati ratnu odštetu.
J. Cerovina
[objavljeno: 18/11/2008]
