Izvor: RTS, 17.Nov.2008, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sud pravde o tužbi Hrvatske protiv Srbije

Međunarodni sud pravde u Hagu trebalo bi da se u utorak izjasni da li je nadležan po tužbi kojom Hrvatska tereti Srbiju za genocid, počinjen tokom rata od 1991. do 1995. godine.

Javna sednica u Palati mira počinje u 10 sati, a predsednica Suda Rozalin Higins iz Velike Britanije pročitaće odluku i obrazloženje sedamnaestočlanog sudskog veća na preliminarne prigovore Srbije na nadležnost Suda.

Prema ocenama struačnjaka MSP se nalazi pred pravno složenim i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << teškim zadatkom, jer po treći put treba da se izjasni o istoj stvari - nadležnosti, a u svetlu svoje dve ranije suprotne odluke.

Sud se najpre 1996. godine proglasio nadležnim za tužbu koju je BiH u jeku rata 1993. godine podigla protiv tadašnje SRJ.

BiH je SRJ, čiji je pravni naslednik Srbija, teretila za genocid, ali je spor izgubila 2007. godine.

Za tužbu koju je Beograd podigao protiv 10 zemalja NATO zbog nelegalne primene sile i bombardovanja 1999. sud se 2004. godine proglasio nenadležnim.

Srpski pravni tim smatra da MSP nije nadležan

Pravni zastupnici Srbije su, krajem maja ove godine, osporavali nadležnost suda i negirali da je u poslednjem ratu počinjen genocid nad Hrvatima.

Glavni pravni zastupnik Srbije Tibor Varadi je u javnoj raspravi istakao da su zločini počinjeni na obe strane, ali da ne predstavljaju krivično delo genocida, a u prilog tome je naveo da Haški tribunal, niti bilo koji drugi sud "nikoga nije ni optužio za genocid u Hrvatskoj".

Srpska strana je predočila da se MSP po tužbi SRJ protiv zemalja NATO proglasio nenadležnim 2004. godine, pošto je ustanovio da je SRJ, upravo zato što joj je osporavan državni kontinuitet, 1. novembra 2000-te ponovo primljena u UN.

Time je potvrđeno da u sporno vreme SRJ nije bila potpisnica Statuta Suda što je, prema članu 35, uslov za njegovu nadležnost.

Pored toga, utvrđeno je i da je SRJ Konvenciju o genocidu potpisala 10. juna 2001. uz rezervu na član 9. o automatskoj nadležnosti Suda u sporu vezanim za genocid, pa ni po tom osnovu "nije imala pristup" MSP.

Tibor Varadi je posle rasprave izrazio nadu da će Sud ostati na svom ranijem stanovištu da SRJ nije bila članica UN istakavši da bi bilo neobično da "nema nadležnosti ako je Srbija tužilac, a ima ako je Srbija tužena strana".

Hrvatska: "Postoji i treća mogućnost"

Glavni hrvatski zastupnik, ministar pravde Ivan Šimonović izjavio je u Hagu da postoji i treća mogućnost - da Sud proglasi da je nadležan za razmatranje tužbe Hrvatske, ali samo za period posle 27. aprila 1992. godine, kada je proglašena SRJ.

To bi značilo da Hrvatska mora da dokaže da je Srbija počinila genocid u periodu posle najtežih zločina u Hrvatskoj i tada bi trebalo izvoditi svojevrsnu produženu odgovornost za nekažnjavanje zločina izvršenih ranije.

Hrvatska u tužbi traži, osim da se utvrdi genocid od 1991. do 1995. nad Hrvatima, i kažnjavanje svih počinilaca genocida, otkrivanje istine o nestalima, povratak otetih kulturnih dobara i nadoknadu štete zbog čega će MSP morati da odlučiti o dopuštenosti svake od tih tačaka.

Ukoliko se sud proglasi nadležnim za tužbu Hrvatske, zastupnici su procenili da će do javne rasprave doći kroz najmanje dve do tri godine.

Javna rasprava koja se ticala isključivo pitanja nadležnosti po tužbi koju je Hrvatska podnela protiv Srbije 2. jula 1999. održana je od 26. do 30. maja ove godine.

Hrvatski pravni tim je tada pozvao Sud da se proglasi nadležnim kao što je učinio po tužbi BiH.

Tri opcije u slučaju nadležnosti MSP

"Ukoliko Sud prihvati procesne prigovore Srbije i proglasi se nenadležnim, bio bi to kraj međudržavnih sporova koji su proizašli iz sukoba na prostoru bivše Jugoslavije", naveo je Varadi u razgovoru za Tanjug uoči sutrašnjeg zasedanja.

U slučaju da se Sud proglasi nadležnim moguće su tri opcije: da Srbija podigne protivtužbu ili da samo nastavi odbranu, a, prema Varadijevim rečima, moguće je i vansudsko rešenje spora.

Pod uslovom da ne bude postignut dogovor van suda, što je po ocenama analitičara malo verovatno, sledi rasprava o suštini spora, i gotovo izvesna protivtužba Srbije za genocid nad Srbima u Hrvatskoj koja bi se zasnivala na kontinuitetu genocida iz vremena tzv. "Nezavisne države Hrvatske", kvislinške tvorevine nacističke Nemačke, u čijim je logorima smrti likvidirano na najstrašnije načine oko 750.000 ljudi.

Hrvatska Srbiju tereti zbog navodne povrede Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida počinjenog protiv njenih građana u poslednjem ratu.

Nastavak na RTS...

Politika: Tri odgovora Srbije na tužbu Hrvatske

Glas javnosti: Haška pravda na obljetnicu Vukovara

RTV Pink: MSP nadležan

Radio Televizija Vojvodine: Sud se proglasio nadležnim u sporu Hrvatske protiv Srbije

Radio Slobodna Evropa: ICJ mjerodavan za tužbu

Press: SILUJU SRBIJU!