Izvor: Politika, 06.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri decenije sa direktorom Šojićem
Požega – Požežanin Nikola Šojić ostvario je večni san svakog srpskog rukovodioca. Na direktorskom mestu u istoj firmi opstao je celih 30 godina. Došao je na čelo požeške "Livnice" u leto 1977, kao mladić, a evo ga i sada, kad se penziji sasvim približio, na tom istom rukovodećem mestu, u svom direktorskom kabinetu. Kao da su svi lomovi minulih decenija, kadrovski "rezovi" i promene sistema, daleko od "Livnice", dobre firme sa oko 130 zaposlenih, prohujali. O tome kako mu je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovo pošlo za rukom, Šojić za naš list kaže:
– Uvek sam se držao ustaljenih navika. Najpre, negovao sam pošten odnos prema radnicima, svakog ponaosob uvažavao, uz nastojanja da plate budu dobre i bolji uslovi rada, što su oni uvek razumeli i višestruko vraćali. Poštovao sam u poslovanju svakog, i velikog i malog kupca. Firma je u investicije ulazila uvek odmereno, bez preteranog kreditnog zaduživanja i u skladu sa realnim mogućnostima. Nijednom za 30 proteklih godina plate nisu zakasnile. Kad sam stupio na dužnost bile su među nižim u ovoj grani, a već odavno su iznad proseka države i opštine. Naravno, nastojao sam i da ne remetim odnose sa raznim vlastima koje su se menjale...
"Livnica" proizvodi umetke za kočione papuče za železnicu, kao i druge livene proizvode, po čemu je jedina te vrste kod nas. U toj velikoj državi proglašeni su za livnicu sa najvećom produktivnošću po zaposlenom radniku. Sredinom devedesetih ušla je u privatizaciju, veliki deo akcija pripao je radnicima, koje su oni, 2005, prodali i prilično zaradili – od 3.000 do 28.000 evra. Većinski vlasnik postao je šabački koncern "Farmakom MB" Miroslava Bogićevića (vlasnik šabačke mlekare i potencijalni kupac NIN-a), koji je zadržao Nikolu Šojića na mestu direktora preduzeća.– Posle petog oktobra bilo je pojedinačnih prozivanja i kritika na moj račun, u skladu sa tadašnjim prilikama – seća se Šojić, tokom devedesetih član Okružnog rukovodstva SPS-a, a od tada van političkog života. – Neki novodošli predstavnici lokalne vlasti hteli su da me promene, ali nisu naišli na pogodno tle. To je bio najveći izazov u tri decenije dugoj direktorskoj karijeri. Takođe, kad je novi većinski vlasnik došao nisam bio siguran da li ću ostati na ovom mestu, ali dobio sam njegovo puno poverenje.
Nije samo direktor dugo na položaju. Ni svog prvog saradnika tehničkog direktora Mikana Pavlovića Šojić nije promenio pune tri decenije. A na svom mestu je već 13 godina i njegova sekretarica Ana Radisavljević. Evo šta Mikan Pavlović kaže o Šojiću:– Imali smo, istina, i sitnijih nesuglasica i sukoba, u interesu posla, ali je sve prevazilaženo. Danas je dovoljno samo da se pogledamo i znamo ko šta misli. On lagano rešava probleme, motiviše saradnike, ume s ljudima, uz osmeh traži izlaz iz teškoća – ističe Pavlović.
[objavljeno: ]
