Izvor: Politika, 30.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traži se jeftina, ne kvalitetna hrana
Šestočlana porodica Vol iz Piterheda, malog grada u Škotskoj, u poslednje vreme na hranu izdvaja oko 220 funti nedeljno, do pre nekoliko meseci je trošila 150, a pre nekoliko godina 100 funti.
Bračni par Šeron i Džim Vol još i uspevaju nešto da uštede kada pazare u nekom od udaljenih megamarketa, ali kada urade ono što im je najlakše, odnosno uđu u radnju na ćošku, potroše najmanje 40 funti za namirnice koje stanu u jednu papirnu kesu.
– A to isto me je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koštalo 20 ili 25 funti – kaže za „Gardijan” Šeron Vol, objašnjavajući da je počela da menja navike u kupovini.
Familija Vol posebno je pogođena rastom cena hrane jer Šeron ne radi, a u kući imaju četvoro male dece. Ali i mnoga druga domaćinstva u Velikoj Britaniji primećuju da na ishranu odlazi sve više funti. Trend je isti svuda u svetu. Kako je nedavno objavio engleski „Gardijan”, zbog skoka cena, hrana je postala gotovo nedostupna siromašnim slojevima u pojedinim delovima sveta. Pobune i socijalni nemiri na Haitiju i Filipinima, kao i u zapadnoj Africi, svedoče da je stanje kritično.
Situacija u zapadnoj Evropi nije tako dramatična, ali su građani šokirani neverovatnim poskupljenjima hrane.
Prema pisanju ostrvske štampe, Britanci su vrlo osetljivi na poslednji rast cena i inflacija ih veoma pogađa.
Ima li stvarno razloga za paniku?
Cene hrane godišnje porastu za 7,2 odsto u Velikoj Britaniji, pokazuju aprilski podaci tamošnje Kancelarije za nacionalnu statistiku. Najbrže i najviše su u poslednjih godinu dana poskupeli mleko, sir i jaja – za 15,7 odsto i hleb i cerealije – za 8,5. Prosečno domaćinstvo u UK troši 11 odsto prihoda na hranu. Penzioneri i siromašni slojevi u iste svrhe potroše trećinu mesečnih primanja.
Magazin „Grouser”, specijalizovan za industriju hrane, konstatuje da cene prehrambenih proizvoda rastu godinama unazad, ali da su u poslednjih 18 meseci oborile sve rekorde, pa ni stanovnici bogatih zemalja to više ne mogu da ignorišu.
Džim Vol je nekada upoređivao istu robu različitih proizvođača da bi se uverio koji je proizvod zdraviji i kvalitetniji. Kada ga danas sretnete kako pretura po rafu sa istim proizvodima, znajte da ga samo zanima da pronađe onaj najjeftiniji.
Njegova supruga je ranije pazila da kupi namirnice organskog porekla, kao i onu robu koja je do nje stigla posredstvom takozvane fer trgovine.
– Sada to ne mogu da priuštim – kaže Šeron Vol dodajući da je danas luksuz voditi računa o etičkoj strani industrije.
Kao je do ovoga uopšte došlo?
– Mi smo flagrantno rasipnički, neadekvatni i neekonomski sistem kada je reč o hrani – smatra profesor Tim Lang, vodeći britanski stručnjak za politiku hrane. On kaže da, kao što je pad vrednosti cena kuća i stanova u svetu bio korektiv „naduvenih” cena nekretnina, tako je poskupljenje hrane odraz pravih troškova u ovoj industriji.
– Britanija će morati da nauči da proizvodi više, a konzumira manje – smatra Lang.
J. Stevanović
----------------------------------------------------
Ugroženo dve milijarde ljudi
Predsednik Svetske banke Robert Zelik procenjuje da usled poslednjeg poskupljenja hrane gladuje dve milijarde ljudi. Svetska banka će, prema njegovim rečima, u najpogođenija područja uskoro uputiti 200 miliona dolara pomoći.
[objavljeno: 31/05/2008.]
