Izvor: Blic, 16.Mar.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tranziciona nacionalizacija
Propise u interesu nevelikog broja građana država donosi sistematski, korak po korak, ali sigurno i brzo. Namenjeni su onima koji su nekad bili delovi te vlasti (kao ministri) ili su na neki drugi način povezani s njom. Novokomponovanim, kontroverznim biznismenima s vrelog asfalta, na koji su, uglavnom, stizali prljavim putevima sumnjivih privatizacija, čak i kriminala. Vlada, istovremeno, odlaže donošenje propisa koji bi izveli zemlju na civilizacijski i evropski put.
Krajem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 2009. Skupština je usvojila Zakon o planiranju i izgradnji. Njegovom trasom Vlada krajem januara donosi uredbu s naslovom od 21 reči! Koliko da stvar učini nejasnijom, zamagli suštinu i kupi vreme - javnost je počela da se bavi ovim problemom tek mesec i po pošto su stvari "pravno zaokružene". Po Uredbi (o konverziji prava korišćenja u svojinu) vlasnici privatizovanih preduzeća, korisnici zemljišta na kojima je ta imovina, sada mogu da postanu vlasnici ako za to plate. Ali u naknadu su uračunati troškovi pribavljanja prava korišćenja i eventualnog ulaganja u zemljište. To znači da će u nekim slučajevima iznos za vlasništvo nad građevinskim zemljištem biti simboličan ili nikakav! Pa, i da je cena tržišna, država (pro)daje nešto što je drugima prethodno oduzela i mora da vrati! Ovde počinje drugi deo priče.
Najznačajniji je Zakon o restituciji i akti koji ga prate. Sve srpske vlade u poslednjih 10 godina krčkaju ga na obećanjima! Tragedija je što će usvojeni "konverzivni" propisi potpuno obesmisliti sledeće, restitutivne. Denacionalizacija je morala da prethodi privatizaciji!
Kad dođe restitucija, posao će već biti završen. Država je jeftino prodala društvenu firmu. Gazda ju je, može biti, i upropastio, ali je zadržao zemljište (zbog kojeg je, možda, i ušao u kupovinu), od korisnika postao je vlasnik i nastavio da obrće novac po osnovu tako dobijenog placa. "Srećni" bivši vlasnici dobiće državne obveznice, nerealne vrednosti i klimave garancije da ih naplaćuju dve-tri decenije! Umesto stvarne restitucije, vlast posle pola veka sprovodi svojevrsnu renacionalizaciju, sofistički je pokrivajući tranzicijom!
