Izvor: Blic, 12.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Transplantaciju organa čeka 1.000 pacijenata
Dvadesetogodišnjem Marku nedavno je omogućen duži, zdraviji i lagodniji život zahvaljujući potpunom neznancu koji je nesebično zaveštao svoje organe. Nažalost, mnogi nisu Markove sreće. Zbog nedostatka organa za transplantaciju u Srbiji mesečno umre oko 30 pacijenata, uglavnom od bubrežnih, srčanih i plućnih bolesti.
Nije bilo jednostavno. Ovo je za Marka bila druga transplantacija, jer se bubreg koji mu je pre dve godine dala majka, početkom 2007. „istrošio". Zaveštani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bubreg od donatora sa Kliničkog centra Srbije „pozajmljen" je Univerzitetskoj klinici u Tiršovoj i transplantiran je Marku. Koliki je ovaj momak srećnik svedoče podaci: dok se u većini evropskih zemalja obavi od 50 do 100 kadaveričnih (presađivanje organa sa umrlog) transplantacija, broj presađivanja organa od pacijenata u stanju moždane smrti u našoj zemlji može se izbrojati na prste jedne ruke. Još preciznije, po ovakvim intervencijama Srbija se nalazi na poslednjem mestu u Evropi.
- U Srbiji se trenutno na dijalizi nalazi oko 3.500 do 4.000 građana, od toga je, međutim, veliki broj starih koji nisu ni kandidati za transplantaciju. Ipak, na presađivanje bubrega trenutno čeka 800 ljudi, 50 za jetru i 30 za srce. Ono što je tužna činjenica je da je prosek čekanja na ovu intervenciju između sedam i deset godina, što mnogi i ne dožive - kaže za „Blic" dr Stevan Pavlović, koordinator za transplantaciju u Institutu za urologiju i nefrologiju pri Kliničkom centru Srbije.
On napominje da se u našoj zemlji trenutno najviše rade transplantacije bubrega i koštane srži, koja je jednostavnija jer se uzima od živih srodnika, dok dr Božina Radević, nacionalni koordinator za transplantaciju organa, jedini radi presađivanje jetre.
- Srce je sposoban da uradi Institut za kardiovaskularne bolesti na Dedinju, ali kako nema organa, ovaj zahvat već dugo nije obavljen, dok se zglobovi, pankreas i oči ne rade. Mi planiramo da za dva meseca počnemo sa presađivanjem jetre i pankreasa. Ipak najveći problem Srbije i dalje ostaje nedostatak donatora, koji bi zaveštali svoje organe - kaže dr Pavlović.
Prema vrsti organa transplantacije se mogu podeliti na žive srodne (davanje organa od srodnika), žive nesrodne (davanje organa od supružnika ) i nesrodne odnosno kadaverične transplantacije, u kojima nema medicinskog rizika i koje su i dalje retkost u našoj zemlji.
- Kada su lekari utvrdili da je Stefanu neophodna transplantacija bubrega, bili smo u panici. Imali smo sreću da su se on i Sanja sto posto poklopili, tako da je ona mogla da bude davalac. Ne smem ni da pomislim šta bi se dogodilo da nije bilo tako - kaže Lazar Tošić, otac dvoipogodišnjeg Stefana, kome je zahvaljujući sestri davaocu uspešno presađen bubreg na VMA.
Prema rečima lekara sa VMA, veliki broj ljudi koji su posle dugog čekanja spremni za transplantaciju, nemaju živog srodnika, ili on nema odgovarajuću krvnu grupu, ili jednostavno nije kompatibilan.
- Transplantacije od supružnika, takozvane emotivne, vrlo su retke i svega tri ovakva presađivanja su obavljena kod nas od kako se rade ovakvi zahvati. Da bismo podigli svest o značaju zaveštavanja organan pre tri godine smo uveli donatorske kartice - kažu na VMA.
Do sada je u našoj zemlji podeljeno 15.210 donatorskih kartica onima koji su se odlučili da zaveštaju svoje organe, što je izuzetno malo jer bi u Srbiji trebalo da bude blizu tri miliona donatora kako bi se zadovoljile potrebe broja stanovnika na ovom prostoru.
- Najosetljiviji deo posla je ubediti članove porodica, koji gube najmilije, da daju pismenu saglasnost da se organ sa klinički mrtve osobe da onoj kojoj je potreban. Iako je Srpska pravoslavna crkva blagoslovila rad na transplantaciji organa, a ni jevrejska ni muslimanska zajednica nisu protiv, i danas majke kažu: „Šta će vam pobogu bubreg, treba njemu i na onom svetu?" Bilo je i onih koji, kao jedan muž koji je sa ženinim organima hteo da trguje, kažu: „Može, to vam je 5.000 evra" - priča dr Pavlović iz Kliničkog centra.
On napominje da Srbija u svakom trenutku ima bar 1.000 ljudi koji čekaju na transplantaciju. Najduže čekanje „preživelih" bilo je 13,5 godina, a najmanje dva meseca.
- Uspešnost presađivanja ne zavisi samo od toga ima li donatora, nego i od toga da li organ odgovara pacijentu. Baš zato je neophodno povećati broj donatora. Teško je i u slučaju srodnika. Dečaku od 14 godina obolelom od ciroze jetre smo presadili jetru od oca, kada više nije bilo druge. I to je rizično jer ne znate ishod operacije, odnosno da li će otac koji ima još dvoje dece nastaviti normalno da živi i da li će se nešto iskomplikovati - kaže dr Božina Radević.
Nikola Vučićević, kome je dr Radević uradio prvo presađivanje jetre u Srbiji, danas vodi najnormalniji život zahvaljujući novosadskoj porodici koja je pristala da ustupi organe njihovog sina nastradalog u saobraćajnoj nesreći.
- Lepo je videti sve te ljude nakon operacije koji žive kao da su ponovo rođeni. Zato bih i voleo da se ljudi iz Srbije sve više odlučuju na ovo dobro delo - kaže Radević.
Iskustva ljudi koji su posle transplantacije započeli novi život su dirljiva. Ljiljana L. iz Zaječara, koja je pretprošle godine dobila bubreg od neznanca, tvrdi da u 45. godini izgleda mnogo mlađe, lagano se kreće van doma i živi bez bola, što joj je pre bilo nezamislivo. Nada se da će dočekati i unučiće. Porodica Petrović iz Velike Grede, čiji sin je spasen, svoje „dobre vile" iz Niša je i upoznala i redovno se sa njima druži.
Španija svima za primer
Prva uspešna transplantacija organa, u ovom slučaju bubrega, urađena je u Bostonu 1954. godine, a već tokom šezdesetih godina ona ulazi u kliničku praksu. Poslednjih decenija, transplantacija postaje standardna i najbolja metoda u lečenju bolesnika sa hroničnom bolešću bubrega, jetre, pankreasa i drugih organa. U svetu je trenutno Španija zemlja sa najvećim brojem kadeveričnih donatora, dok je Srbija, u kojoj je prva transplantacija obavljena 1996. godine, na poslednjem mestu u Evropi.
Donatorsku karticu nose uvek
O donatorskim karticama za zaveštanje organa (na kojima piše: „Pristajem da se u slučaju smrti moji organi mogu upotrebiti za lečenje drugih ljudi") građani mogu više saznati na broj telefona: 011/3670-784, a kartice se dele svakog radnog dana od 8 do 14 sati u Odeljenju za transplantaciju Klinike za nefrologiju VMA. Da bi neko postao donator, prvo mora da da lične podatke, popuni formular u kojem odgovara na pitanja o opštem zdravstvenom stanju, preležanim bolestima, kao i zdravlju članova porodice. „Kandidat" zatim prolazi lekarski pregled, koji je besplatan. Ako se kod nekog od potencijalnih donatora utvrdi dijabetes, maligno ili neurološko oboljenje, on ne može da postane donator. Ako je sve u redu, „kandidat" dobija karticu dobrovoljnog davaoca organa koju je dužan da stalno nosi sa sobom. Dobrovoljni davaoci nemaju, dakle, finansijsku nadoknadu, a ni pravo na besplatno lečenje na VMA.
Spas čeka 20 mališana
U Kliničkom centru Srbije prošle godine obavljeno je 46 transplantacija, a ove 12. U Univerzitetskoj klinici u Tiršovoj najmlađe dete kome je urađeno presađivanje prošle godine imalo je četiri godine, a trenutno još 20 mališana čeka spas od ljudi dobre volje koji su zaveštali svoje organe.
800 ljudi trenutno na listi čekanja za transplantaciju bubrega
50 ljudi na listi za transplantaciju jetre
30 ljudi na listi za transplantaciju srca
13,5 godina najduže zabeleženo čekanje na transplantaciju
2 meseca najkraće čekanje
od 7 do 10 godina prosek čekanja
30 ljudi godišnje umre u Srbiji ne dočekavši transplantaciju
15.210 vlasnika donatorskih kartica koji su zaveštali organ
