Izvor: Politika, 20.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tolerancija i(li) sloboda govora
Kritikama na račun islama i, kako on smatra, preterane tolerancije i popustljivosti zapadnog društva, konzervativni kanadski politički autor i komentator Mark Stejn izaziva dilemu – da li je on rasista ili samo konzervativac koji ima pravo da kaže šta misli. Stil koji odlikuje politička nekorektnost doneo je Stejnu podeljenu naklonost severnoameričkih kolega, a nedavno i tužbu kanadskih vlasti.
„Los Anđeles tajms” izveštava da je suđenje Stejnu, koji već nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina živi u SAD, proces protiv slobode govora.
Stejn odgovara pred Sudom za ljudska prava Britanske Kolumbije zbog teksta koji je pre nekoliko godina objavljen u magazinu „Meklejns”. Osim njega, odgovaraju i urednici magazina zbog „kršenja zakona o zabrani govora mržnje”. Slični slučajevi vode se i pred kanadskom Komisijom za ljudska prava.
Šta se u stvari dogodilo? „Meklejns” je objavio delove Stejnovog bestselera „Amerika sama” u kome autor kritikuje multikulturalnost i upozorava na nezadrživi rast nataliteta muslimana na zapadu. On je rekao da će rastuća muslimanska populacija u Evropi primorati evropske nemuslimane na „pogodbe sa radikalnim islamskim sunarodnicima”. On tvrdi da nije rasista, ali da smatra da je zapadna kultura (vladavina prava, univerzalno pravo glasa) „bolja od arapske”.
Stejn, koji svoje političke tekstove objavljuje u američkim i kanadskim listovima, časopisima i na sajtovima, definiše sebe kao konzervativnog autora, ali Kanadski islamski kongres ga naziva islamofobom. Ovaj kongres je tužio „Meklejns”, uz objašnjenje da je reč o jednom „flagrantno islamofobičnom” magazinu koji „podvrgava kanadske muslimane mržnji i osudi”.
Kako piše „Los Anđeles tajms”, u Kanadi je skoro nemoguće izbeći kaznu za govor mržnje. Na primer, Nacionalna komisija za ljudska prava za 31 godinu postojanja nijednom nije odbacila neki slučaj kao neosnovan. Stejnovi podržavaoci tvrde da ne treba uskraćivati slobodu govora u ime nezameranja muslimanima.
„Los Anđeles tajms” se pita hoće li se „Meklejnsu” uvek uskraćivati sloboda govora kad god kanadska Komisija za ljudska prava oceni da su njihovi tekstovi islamofobični. Američki list dalje podseća da ovo nije prvi udar na slobodu izražavanja i pominje slučaj karikature proroka Muhameda koja se pojavila u danskim novinama, kao i ubistvo holandskog reditelja Tea van Goga, velikog kritičara islama.
Dnevnik napominje da je ove paradokse zapadnog sveta objasnio Stejn u knjizi „Amerika sama” i poziva čitaoce da je pročitaju. „Nije zabranjena – još.”
-----------------------------------------------------------
Uticaj 11. septembra
„Mond" i tri francuska intelektualca kažnjeni su pre tri godine zbog kleveta na račun Jevreja, kako je sud ocenio njihove komentare u kojima se Jevreji izjednačavaju sa politikom Izraela. Optuženi su tada izjavili da ovaj slučaj samo pokazuje koliko Evropa pati od „nedostatka slobode govora".
„Njujork tajms" je pisao i o drugim sporovima u kojima se jedna strana pozivala na slobodu govora, a druga na zabranu govora mržnje. Krajnji francuski desničar Žan Mari Lepen našao se na sudu zbog omalovažavanja muslimana, a italijanska novinarka Orijana Falači takođe je morala da odgovara zbog tvrdnji da islam „seje mržnju i ropstvo".
Primetno je da se broj tužbi na govor mržnje prema muslimanima povećao posle terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine.
J. S.
[objavljeno: 21/06/2008]
