Izvor: Politika, 01.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teže otpustiti ćatu nego radnika
Status zaposlenih u administraciji regulisan Zakonom o državnim službenicima
Zaposleni u državnoj administraciji za sada ne moraju da brinu za svoja radna mesta jer je država u obavezi da za njihovo otpuštanje obezbedi novac za otpremnine, koga u budžetu trenutno nema. Takva objašnjenja, koja su prethodnih sedmica davali pojedini članovi vlade, stvorila su utisak u javnosti da su, u situaciji kada u Srbiji po nekoliko hiljada ljudi mesečno ostaje bez posla, službenici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više zaštićeni od ostalih zaposlenih.
Prema zvaničnim podacima iz maja prošle godine, u republičkoj administraciji radi oko 28.000 ljudi. U to su uračunati i zaposleni koji imaju status državnih službenika i nameštenici, ali nema javno dostupnih podataka o toke koliko je jednih, a koliko drugih.
Na pitanje da li će zbog štednje biti smanjena preglomazna republička administracija, ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković kratko je odgovorio da će javnost biti obaveštena o svim vladinim odlukama. „Oni imaju specifično uređenje po Zakonu o državnim službenicima, nije isto kao za ostale. Zakon o državnim službenicima je leks specijalis u odnosu na Zakon o radu”, kazao je Marković odgovarajući na pitanje „Politike” da li su državni službenici više zaštićeni od drugih zaposlenih.
Prema njegovim ranijim izjavama, najkraći rok u kojem bi bilo moguće smanjiti obim administracije bio bi šest meseci, jer je to period u kojem, po zakonu, neraspoređeni državni službenici imaju pravo na primanja, posle čega bi im prestao radni odnos. Marković je početkom marta najavio da će deo zaposlenih u republičkim organima ostati bez posla posle nove sistematizacije radnih mesta, ali je priznao da „na republičkom nivou nema novca kako bi otpustili ljude na iole human način”.
Otpremnine, međutim, nisu samo privilegija zaposlenih u javnim preduzećima ili u državnoj upravi već i drugih radnika koji dobiju otkaz zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u preduzeću ili zbog smanjenja obima posla, navode u Inspektoratu za rad. Druga je stvar, objašnjavaju u inspektoratu, što se poslodavci služe trikovima i kao razlog za otpuštanje navode druge razloge ili predlažu sporazumni raskid radnog odnosa.
U Sindikatu zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama smatraju da bez obzira na krizu svako smanjenje broja zaposlenih mora da bude u skladu sa Strategijom reforme državne uprave. U ovom sindikatu najavljuju „sve oblike sindikalne borbe, proteste i štrajkove, ukoliko recesija bude jedino pogodila zaposlene u državnim organima i lokalnim upravama”.
„Za mene uopšte nije pitanje da li Srbija može u uslovima krize da podnese sve mehanizme zaštite zaposlenih koje im obezbeđuje zakon. Svaka civilizovana zemlja mora da zaštiti ekonomska, socijalna i radna prava zaposlenih. Imam utisak da se globalna kriza koristi, kao do sada tranzicija, kao dežurno opravdanje za sve, pa i za neke otkaze. Koga god da otpustite, ne može da ostane na ulici. Tim ljudima mora da se obezbedi minimum socijalnih prava, a to sve košta. Time se problem prebacuje na kasu socijalne zaštite”, kaže Darko Marinković, profesor Megatrend univerziteta.
A. Marinković
[objavljeno: 02/04/2009]
