Izvor: RTS, 09.Nov.2012, 22:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško bez prakse
Iako je jedan od vodećih uzroka nezaposlenosti mladih nedostatak radnog iskustva, praksa u srednjim školama takoreći ne postoji. Mada je pre četiri godine najaviljen sistem licenciranih firmi u kojima bi se praksa organizovala, na tome se skoro ništa nije uradilo.
Istraživanja pokazuju da je jedan od najvećih uzroka nezaposlenosti mladih nedostatak radnog iskustva. Iako bi trebalo da prva takva iskustva srednjoškolci steknu kroz praksu, u školama kažu da toga nema dovoljno. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Pre četiri godine nadležni su najavili sistem licenciranih firmi u kojima bi se organizovala praksa. Međutim, sindikat stručnih škola tvrdi da se ništa nije uradilo.
Na praksi van škole učenici bi trebalo da nauče da primenjuju stečeno znanje. Ipak, u državnim preduzećima, prema mišljenju đaka praksa nije toliko korisna, a u privatnim često strogo ograničena.
"Teško puštaju decu da sami rade na najnovijim i najsavremenijim mašinama. Na veliku žalost mi takvih mašina u školi nemamo a mašine na kojima radimo su kupljene pre 25 ili 30 godina", kaže Danica Veličković, profesor praktične nastave iz "Tehničke škole" Novi Beograd.
Kada završe školu, tek nastaju problemi. Poslodavci često nisu zadovoljni mladim sturčnjacima.
Privrednik Mirko Todorović kaže da "već nekoliko meseci imaju potrebe za stručnom radnom mladom snagom u konfekciji.
"Čak neverovatno, veliki broj tih radnih ljudi dođe sa nekim objašnjenjem, radila bi nešto šta vi mislite da može, dakle nikada vam ne da konkretnan odgovor za šta si osposobljen", dodaje Todorović.
Inertnost mladih je drugi problem, praksa se u ogromnom broju škola obavlja vrlo kvalitetno i strogo po pravilima, tvrde nadležni.
"Moraju imati ugovore i neko dete mora dočekati, neko detetu mora pokazati i sve škole znaju da praksa treba da postoji", kaže Zoran Kostić iz Ministarstva prosvete .
Struka predlaže novine. Milorad Antić iz Foruma stručnih srednjih škola objašnjava da majstori treba da budu nagrađeni, ali da takođe i učenici treba da budu nagrađeni da bi bili motivisani. To je, kako je rekao, uslov da bi praksa bila uspešna.
Tim predlozima nadležni se ne protive. Ovih dana pregovara se sa delegacijom iz Nemačke koja je spremna da prenese svoja iskustva i da uloži dva miliona evra u poboljšanje elektromašinske struke.
"Mi se slažemo da nešto treba promeniti, ako imamo klasičnog automehaničara, autolelektričara, mi onda moramo da vidimo šta je to, gde decu treba poslati da bi se osposobili da umeju da poprave i ove nove automobile koji su se pojavili", kaže Zoran Kostić.
Taj projekat trajao bi od maja naredne godine do 2015. godine, a iskustva bi se prenela i na druge struke.
