Izvor: Blic, 14.Mar.2014, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tatari ključ za Krim
Uoči referenduma na Krimu jedno od nerazjašnjenih pitanja je kako će se Tatari postaviti prema sve izvesnijem pripajanju Rusiji.
Uprkos pretnjama da bi mogli da pribegnu terorizmu, oni su na poluostrvu izolovani i realno nemaju šanse protiv ruskih snaga.
Tokom izbora u Ukrajini 2012. članovi tatarskog Medžlisa, njihove neformalne vlade, našli su se na listi stranke „Otadžbina“ Julije Timošenko, bivše premijerke. Upravo tako je u ukrajinsku Radu izabran >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Mustafa Džemilev, 70-godišnji bivši predsednik Medžlisa, čiji je uticaj na muslimansku zajednicu na poluostrvu zapao za oko i Vladimiru Putinu, predsedniku Rusije.
Deo povezan sa Al kaidom
Na Krimu živi 260.000 Tatara od ukupno dva miliona stanovnika poluostrva na kojem Rusi čine oko 60 odsto populacije. Nakon sukoba sa proruskim demonstrantima, Tatari su formirali noćne straže u svojim selima. Tatari su sunitski muslimani i deo njih se u sirijskom građanskom ratu pridružio islamistima povezanim sa Al Kaidom.
Putin Tatarima sada pokušava da ponudi više nego što je to u stanju Kijev, kao što je priznanje zvaničnog jezika, pošto je u Ukrajini zvanični jezik samo ukrajinski. Važan faktor će sigurno biti i novac, pošto je Krim jedan od najsiromašnijih regiona Ukrajine koji godišnje iz budžeta te zemlje dobija od 1,5 do 2 milijarde dolara.
Džemilev je u sredu boravio u Moskvi na poziv Mintimera Šajmijeva, bivšeg lidera ruske republike Tatarstan, sa kojim je Krim nedavno potpisao sporazum. Iako Putin, zbog obaveza u Sočiju, nije mogao da se sretne sa Džemilevim, njih dvojica su razgovarala telefonom. „Posrednik“ Šajmijev je razgovore ocenio plodnim.
- Gospodin Mustafa iz pozicije poslanika Rade zabrinut je za integritet Ukrajine i onog što bi moglo da se desi nakon referenduma... Mi verujemo da je važno da krimski Tatari ne budu izopšteni - kaže Šajmijev.
Savet bezbednosti UN razmatra moguću rezoluciju koja će potvrditi suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i izneti stav o nedeljnom referendumu o tome da li njeno Krimsko poluostrvo treba da postane deo Rusije. Pristalice rezolucije nadaju se da će Kina, kao bliska saveznica Rusije, biti uzdržana, a da neće da se pridruži Rusiji u stavljanju veta na rezoluciju.
Najčitanije SADA:
