Izvor: SrbijaDanas.com, 16.Feb.2020, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Tata, 'oće crkvu da nam UKRADU" Una (8) postala je SIMBOL otpora za odbranu SVETINJA u Crnoj Gori!
Odvažnog koraka u krstonosnom hodu sa tatom Petrom, mamom Dankom i sestrom Miom, i kumče mitropolita Amfilohija, tako sićušno, kao da oseća nepravdu.
Mnogo junaka rodile su litije po Crnoj Gori, koje nedeljama, poput reka, krivudaju po snegu i ledu, uskim seoskim cestama, magistralama i bulevarima, prkoseći torturi režima u Podgorici i njegovom "čedu" - Zakonu o slobodi veroispovesti. U toj Hristovoj vojsci izdvojila se osmogodišnja Una Rajović, iz Podgorice, koja s ponosom >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << nosi epitet heroine ovog vanvremenskog marša vernog naroda.
O ovoj devojčici se danima priča po Crnoj Gori, ali i regionu. Sa ikonom Presvete Bogorodice i visoko podignutim rukama, Una je postala simbol otpora za odbranu svetinja u Crnoj Gori. Odvažnog koraka u krstonosnom hodu sa svojim tatom Petrom, mamom Dankom i sestrom Miom, i ona, tako sićušna, kao da oseća nepravdu.
Njen duhovni rast prevazišao je vršnjake i kulminirao u litijama, a potom i u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, na Božić, kada je primila svetu tajnu krštenja od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.
- Una, danas je rođendan Hristu i meni - kazao je tada mitropolit.
- E, neka ti je srećan - odgovorila je britko Una.
- I ti si se danas ponovo rodila - dodao je vladika, milujući je po glavi.
Una, kako priča njen otac Petar, sa dve i po godine je počela da sluša Radio Svetigoru, čita Jevanđelje za decu, obožava manastir Ostrog i duhovne pesme...
- Ona je takva. Sama sebe je našla u veri. Kada je ova priča o litijama počela, bio sam u Ulcinju, na poslu. Uporno me je zvala telefonom i govorila iz sveg glasa: "Tata, tata, 'oće Crkvu da nam ukradu! Moramo da idemo. Dolazi, brzo..." Na kraju sam morao da popustim, da ostavim posao i krenem sa njom i narodom. Kada sam se pojavio na vratima stana, ona je sa zida već skinula ikonu Presvete Bogorodice, držala je u rukama, i spremno čekala da krenemo. Nisam se ni presvukao, nego sam u onome što sam imao na sebi izašao na ulicu i priključio se litiji - priča njen otac.
Kočoperna Una je u ovoj neobičnoj šetnji išla od policajca do policajca sa visoko podignutom ikonom, zastajkivala je ispred njih i gledala ih pravo u oči. Neki bi joj namignuli, drugi bi okrenuli glavu, a jedan joj se nasmejao.
- E, to joj nije bilo po volji, i tada mu se glasno obratila rečima: "Nemoj, čiko, da se smeješ. Ovo je vrlo ozbiljna stvar!" I dotrčala je do mene govoreći gotovo u jednom dahu: "Tata, tata, on mi se smeje, a ovo je veoma ozbiljna stvar!" Kada su to čuli najbliži u koloni nastalo je oduševljenje, mnogi su joj prilazili i ljubili je, grlili, a kasnije se i fotografisali sa njom - priseća se Petar.
Dok je stajala ispred hrama, otac Matej je pitao Unu:
- Šta misliš, do kada će ovo da traje?
Ona mu je, kaže Petar, kao iz topa odgovorila:
- Do pobede. Do Hristove pobede!
Pošto su Rajovići Piperi, Una je bespogovorno tražila od tate, mame i sestre da učestvuju u litiji od manastira Ćelija Piperska do Podgorice.
- Morali smo je poslušati, pa smo sa ostalima prevalili 24 kilometra i priključili se veličanstvenoj litiji u Podgorici. Bila je beskrajno srećna i ponosna na sve nas - zaključuje ovu priču Petar.
ZVEZDA I U INTERVJUU
Govoreći u jednom intervjuu o litijama širom Crne Gore, mitropolit Amfilohije pomenuo je i svoje kumče Unu:
- Rekla je policajcu: "Što se smejete? Ovo je mnogo ozbiljna stvar." Kasnije sam je krstio, ona je sada moje kumče, ali tim rečima je rekla sve. Mnogo je ozbiljna situacija, a bojim se da ovi na vlasti to nisu shvatili - kazao je vladika.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
.jpg)
