Izvor: Politika, 07.Nov.2013, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tanjug, to sam ja
Vesti koje sam slala iz Francuske završavale su na stolu Branke Đukić, koja ih je menjala kako bi ublažila njihov karakter i umanjila njihovu težinu
Tekst profesorke Danice Popović „Tanjug javlja da imate lobotomiju” otvara suštinska pitanja o statusu nacionalne agencije i prirodi novinarstva u Srbiji.
Direktorka Tanjuga Branka Đukić u odgovoru je pokušala da kritiku rada kuće koju vodi svede na ravan ličnog napada, pokazujući nerazumevanje dijaloga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kome se umesto vređanja koriste argumenti.
Njen glavni argument za poslovni uspeh agencije jeste produkcija, koju ilustruje podacima sa „Gugla”, a ne iz sopstvene kuće, iz čega bi moglo da se zaključi da „Gugl” smatra većim autoritetom. Godišnja produkcija Tanjugovih vesti je posledica monopola ove agencije koju finansira država. Ova prednost koju ima nad drugim agencijama na tržištu nije joj, međutim, pomogla da podigne novinarske standarde. Naprotiv, zavisnost od državne kase pokazala se i u njenom slučaju pogubnom za nezavisnost uređivačke politike i kvalitet informisanja. U to sam i sama imala priliku da se uverim kao dopisnik ove agencije iz Pariza od 2006. do 2009. godine. Vesti koje sam slala iz Francuske, naročito one u kojima je bilo reči o uslovljavanju Srbije sa ciljem da se iznude ustupci oko Kosova, na kraju su direktno završavale na stolu Branke Đukić, tada još uvek glavne urednice, koja ih je menjala kako bi ublažila njihov karakter i umanjila njihovu težinu. Kao da su i prosta saopštenja francuskih zvaničnika, ukoliko su se kosila sa izjavama srpskih političara na vlasti – što je često bio slučaj pre nego što je uspostavljena harmonija u Briselu – imala potencijalno subverzivni karakter i pretila da naljute nekoga u vladi ko bi mogao da dovede u pitanje njenu ambiciju da dođe na čelo Tanjuga. Umesto principa koji bi trebalo da se drže novinske agencije, da iznose kompletne i objektivne informacije, tačne, nepristrasne i vredne poverenja, u opštem interesu javnosti, učvrstili su se podobnost i servilnost. Posledica ovakvog pristupa jeste obmanjivanje javnosti.
U ovome je, čini mi se, ključ za razumevanje narušenog ugleda agencije i pada profesionalnih kvaliteta, u koji gotovo svakodnevno mogu da se uvere čitaoci Tanjugovih vesti. Najveći deo njene produkcije odnosi se na štancovanje saopštenja partije na vlasti, koje god, ma koliko prazna i besmislena bila. Dopisnički servis, koji je ionako bio sveden na minimalni broj dopisnika, ukinut je, što je predstavljeno kao strategija nove direktorke da smanji nagomilane dugove agencije. Svet se prati gotovo isključivo preko depeša stranih agencija, sa mnogobrojnim greškama u prevođenju i pogrešnim tumačenjima zbog nepoznavanja konteksta, uz često korišćenje anglicizama i drugih stranih reči. Takvih primera ima mnogo i u drugim medijima, ali je reč o agenciji koja se naziva nacionalnom i koja bi, baš zbog medijskog prostora koji pokriva, trebalo da vodi računa da ne kvari jezik.
Pritisci na medije nikako nisu srpski fenomen – novinari u najrazvijenijim demokratskim zemljama su stalno prinuđeni da se bore protiv političkih i finansijskih interesa koji prete da ugroze njihove slobode. Jedan od primera su napadi na francusku novinsku agenciju AFP, koja je od 2008. godine više puta bila na udaru političara iz vladajuće stranke, od kojih su se neki žalili da im ne objavljuju saopštenja, dok su drugi tražili njenu privatizaciju.
Ona je, ipak, uspela da odbrani nezavisni status koji joj garantuje zakon, što podrazumeva da je državno finansiranje agencije zabranjeno jer bi to dovelo u sumnju njenu nezavisnost. Njen statut, koji je još 1957. godine izglasao francuski parlament, garantuje joj pretplatu državnih institucija u visini od 40 odsto ukupnih prihoda, dok ostatak ostvaruje prodajom vesti. Novinari AFP-a insistiraju da ovakav status preduzeća, koje nije ni javno ni privatno, omogućava nezavisnost uređivačke politike.
To je, čini mi se, dobar primer na koji bi mogli da se ugledaju zakonodavci koji razmišljaju o novom poslovnom modelu Tanjuga. Ukoliko, pak, njegova sudbina bude da postane vladin biro za komunikacije, kao što je letos najavljeno, to neće suštinski promeniti način na koji funkcioniše, već će samo jasnije definisati ulogu koju je do sada obavljala – da služi vlasti.
Ana Otašević
objavljeno: 07.11.2013.
