Izvor: Danas, 16.Sep.2015, 11:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tango i toreador
"Dobro došli u Argentinu!", začu se baršunast glas stjuardese.
Iza tamno smeđih vrhova Kordiljera, prostrla se beskrajna nizija; nigde šume, drveta, ni žbuna. Po travi koju ovde nazivaju pampa vidim majušne ljude na konjima: "Gaučosi! To su južnoamerički kauboji, gaučosi!", ushićeno govorim Petru. Čovek na sedišta do nas obraća nam se i pita kojim jezikom govorimo. Kad mu odgovorismo uzviknu:
"Ooo, Serbia! Dobro došli na drugu stranu sveta. Kod vas je >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sad jesen, a ovde proleće kad je Buenos Ajres najlepši. Pošto sletećemo, preporučujem vam da za vreme boravka u Argentini ne propustite: biftek, četvrt, La Boka, večno mesto Evite Peron, i tango - obeležja Argentine", reče i kad se okrete, ugledah ožiljak na njegovom obrazu. Ubrzo nestade u masi sveta.
Aerodrom se nalazi blizu reke La Plata, na čijem ušću leži Buenos Ajres, prestonica Argentine.
Naš hotel je u pešačkoj zoni čuvene Florida ulice. Sa obe strane su radnje, restorani i kafei sa suncobranima prekrivenim golubovima. Kad se zvonik sa obližnje katedrale oglasi, jato "paloma" zaleprša i vinu se ka nebu.
Posmatram Argentinke; bujne kose, krupnooke, lepo građene i elegantne - kupuju, sede i ćaskaju u baštenskim kafeima. Poželesmo da popijemo kafu i tražimo slobodan sto. ALI, sve je puno; ispod puzavice sedi samo jedan čovek. Prilazimo mu u nameri da ga zamolimo. Čovek podiže glavu - ugledah ožiljak. Neverovatno! Naš saputnik! Prepozna nas i pozva da sednemo sa njim.
"Čudo! Sresti se opet u ovolikom gradu, ne, to nije slučajno. Da se predstavim, ja sam Fernando Alfonso Dijas, mi, Argentinci, poznati smo po smo gostoprimstvu, pa ako mi dozvolite da budem vaš vodič?", upita, nasmejano.
Posle desetak minuta, već sedimo u njegovom kabrioletu i vozimo se najširom ulicom na svetu "Avenida 9. juli". Prolazimo obelisk što stremi u nebo. "Suprotno je Teatro Kolon sa 3.500 sedišta!", reče i ubrzo stade ispred niza palata baroknih fasada sa fontanom ukrašenom figurama anđela i nimfi: "Porfavor sinjorita", začuh tanušni glas devojčica koja drži u ruci sliku lepotice: "Evita, Evita Peron, sinjorita!"
"Idemo, idemo, reče gospodin Dijas, ovoga će biti na svakom koraku jer smo u blizini Rikoleto groblje gde je grobnica Evite Peron, najslavnije prve dame Argentine, uvek prekrivena svežim cvećem koje narod donosi mada je prošlo toliko vremena od njene smrti, ostala je kult i simbol naše zemlje, lepotica, obožavana, i od muža i od naroda."
"Sada idemo na Trg Majo. U sredini se nalazi spomenik San Martinu, oslobodiocu. Ružičasta palata sa druge strane pripada predsedniku; nedaleko od nje je četvrt u kojoj živi veliki broj bogatih Jevreja, posebno ruskih", objašnjava nam sinjor Fernando, dok prilazimo prema statui Rodenovog - Mislioca - izvanredne figure zamišljenog čoveka u prirodnoj veličini, koji u društvu golubova predstavlja ukras Trg Kongresa.
"AH, već je podne i vreme za ručak, ako se slažete da odmah krenemo na argentinski roštilj. To sam vam preporučio, još u avionu, zar ne?", Nismo stigli da odgovorimo, a on se već parkirao. Krenuli smo prema prvom, "restorante", i već bili oči u oči sa dva preparirana bika na ulazu. Naš domaćin je odabrao sto sasvim blizu užarenog ognjišta oko kojeg su bili zabodeni "mačevi" sa razapetim komadima goveđeg mesa - sa unutrašnje strane cvrče crvene mesnate paprike i veliki krompiri. Kad je sve bilo gotovo, sinjor Fernando Alfonso Dijas pozva konobara i naruči jedno od najčuvenijih argentinskih vina - "Malbek" .
