Izvor: Blic, 05.Jul.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tamna strana „Ljubavi i mode“
Vespe, žiponi, Beba Lončar nekad i sad, „Devojko mala“ Darka Kraljića... Ugodna scenografija za otvaranje 39. festivala podno Kosmaja. Jeste, pola stoleća je prošlo od „Ljubavi i mode“, prvog jugo-filma sa savremenom urbanom pričom, dobrom muzikom, lepim devojkama... Ali šta stoji iza današnjih tabloidnih „prisećanja“?
Posle premijere 22. novembra 1960. film je doživeo ogromnu bioskopsku posetu (Beograd je tada imao 60 dvorana). U novinama film je dočekan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << suzdržano. U to vreme zabavan film bio je označavan epitetom „komercijalan", što je bila vrednosna oznaka nižeg ranga. I onda se u uticajnom nedeljniku „Student" pojavio pamflet pod naslovom „Ljubav i moda ili moda Marjanova". Napisao ga je jedan od autora budućeg crnog talasa (da je živ, pomenuo bih mu ime). U ciničnom, posprdnom tonu film je obeležen kao plitka budalaština, ostatak bednog buržoaskog ukusa, nepotrebno arčenje para u vremenima kad valja stvarati ozbiljno i odgovorno.
Ceo grad je brujao o ovom članku, partijska tela su bila zbunjena. U tekstu je kao najnegativnija referenca bio rad reditelja Marijana Vajde, rodom Čeha, koji je u Srbiji pravio lake, neobavezne komedije („Zajednički stan"). Dve godine kasnije Vajda je snimio „Šeki snima, pazi se", ne mnogo uspešnu komediju sa fudbalerom Šekularcem. Pobunio se filmski esnaf, Udruženje filmskih umetnika Srbije isključilo je iz članstva Vajdu, on je zabezeknut zbrisao iz Srbije, a kao kolateralna šteta, Radičević nikada više nije dobio priliku da načini film. Crna ironija je da su se nekoliko godina kasnije partijska tela obrušila na crni talas, a jedna od žrtava bio je i autor pomenutog teksta o modi Marjanovoj.
