Izvor: Politika, 08.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadića je lako savetovati
U novom mandatu Borisa Tadića savetuje „stari” tim: Jovan Ratković, Biserka Jevtimijević-Drinjaković, Nebojša Krstić, Trivo Inđić, Gordana Matković i Vladimir Cvijan
Da li tu činjenicu treba objasniti sve većim državničkim iskustvom predsednika Srbije, drugačijom podelom posla u njegovom kabinetu, možda potrebom trenutnog donošenja mnogih odluka ili nečim sasvim petim, tek Borisa Tadića na početku njegovog upravo započetog drugog predsedničkog mandata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << savetuje manje ljudi nego 2004. godine, u vreme kada je prvi put stupio na predsedničku dužnost. Iza njega tada je stajao tim od osam savetnika, a danas ih je šest.
Nedavno potpisanim odlukama o imenovanju Tadić je – nakon ponovne pobede na izborima za predsednika Srbije, 3. februara, i zakletve, položene u Skupštini Srbije, dvanaest dana kasnije, na početku svog novog, petogodišnjeg mandata – zapravo samo zvanično potvrdio svoj tim, koji u istom sastavu funkcioniše već više meseci. Svejedno, za širu javnost je uvek zanimljivo ko je prvi do šefa države. Funkciju šefa Kabineta predsednika Republike i dalje će obavljati diplomirani pravnik Miodrag Rakić. Funkcije u savetničkom timu zadržali su Jovan Ratković (zadužen za odnose sa EU i NATO-om), Biserka Jevtimijević-Drinjaković (za ekonomska pitanja), dr Nebojša Krstić (za odnose s javnošću), mr Trivo Inđić (za politička pitanja), mr Vladimir Cvijan (za pravna pitanja) i dr Gordana Matković, koja, prema onome što je objavljeno na internet-prezentaciji predsednika Srbije, nema posebno zaduženje.
U jesen 2004. godine pojedini beogradski mediji saopštavali su kako predsednika savetuje najmanje 11 eksperata, izabranih manje po stručnoj, a više po partijskoj i prijateljskoj osnovi, i zaključivali da je Andrićev venac „pun kao košnica". Prema onome što smo, međutim, saznali iz predsednikovog šireg okruženja, na početku Tadićevog predsednikovanja bilo je tačno osam savetnika.
Ta prva ekipa bila je sastavljena mahom od mladih ljudi, školovanih u inostranstvu, koji su svoj politički angažman započeli samo koju godinu ranije. Istina, u timu su bile i neke od najznačajnijih ličnosti opozicione scene s početka devedesetih godina (poput Inđića i Kojena).
Spisak tadašnjih predsednikovih ljudi ovako je izgledao: Jovan Ratković, Leon Kojen, Trivo Inđić, Dušan Spasojević, Branko Radujko koji je, inače, prethodno, u kabinetu Zorana Đinđića bio zadužen za Kosovo i Metohiju, Vuk Jeremić, kontraadmiral Jovan Grbavac i, na kraju, Nebojša Krstić. Kasnije, ovoj ekipi pridružio se i Dušan Bataković.
Međutim, nakon određenog vremena krenulo je osipanje prvobitno okupljene savetničke grupe. Iz te prve postave otišli su kontraadmiral Grbavac (na mesto generalnog inspektora u VJ), zatim, Spasojević (danas generalni sekretar u Ministarstvu odbrane), onda, Bataković (danas ambasador u Kanadi), Jeremić (ministar spoljnih poslova), Radujko (danas generalni direktor Telekoma) i Kojen.
Znači, pored Rakića, šef kabineta, koji je uz Tadića bio još u vreme kada je on obavljao dužnost ministra odbrane SCG i važi za sposobnog operativca, od predsednika se do sada nisu razdvajali ni Ratković ni Krstić ni Inđić.
Ako se uporede slike kabineta s početka prvog i drugog Tadićevog predsedničkog mandata, nije u njima samo brojnost bila različita, već i starosna i profesionalna struktura. U prvom slučaju, čak četiri njegova najbliža saradnika bila su mlađa od 30 godina. U drugom, baš toliko mladih – nema.
Sudeći po tome da je najmlađi među savetnicima, Cvijan, rođen 1976. godine, da je Ratković samo godinu stariji od njega, a da ni Biserka Jevtimijević-Drinjaković nema punih 40 godina, može se, ipak, reći da Tadićevi najbliži saradnici, i dalje, obaraju dugo važeći stereotip o neizostavnim sedim glavama koje okružuju državnike. Doduše, drugu polovinu kabineta čine oni koje krase i godine, ali i bogato iskustvo: Inđić (rođen 1938), Matkovićeva (1960) i Krstić (1957).
Nekada su „u prvom predsedničkom krugu” bili ljudi vrlo različitih profesija – počev od filozofa, preko pravnika, do geologa i fizičara – a u današnjem savetničkom sastavu polovina je onih koji su stekli svoje prvo fakultetsko zvanje na Pravnom fakultetu.
Diplomu tog fakulteta imaju: Biserka Jevtimijević-Drinjaković, zatim, Cvijan, koji je kasnije i magistrirao na tom fakultetu, ali i Inđić (zanimljivo je da, pored engleskog, govori i španski, ruski, italijanski i francuski), koji je, inače, magistrirao sociološke nauke.
Ratković je engleski đak: diplomirao je politiku na Univerzitetu East Anglija u Noriču. Matkovićeva je magistrirala na Ekonomskom fakultetu, a doktorirala na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta. Lekar Krstić ima, međutim, sasvim neobičnu biografiju: diplomirao je na Medicinskom fakultetu, ali se medicinom bavio samo desetak godina, nakon čega je uplivao u marketinške vode.
I radne sudbine većine su nekako „isprepletane". Eksperti u socijalno-ekonomskoj sferi su predsednikove savetnice. Matkovićeva, široj javnost poznata, pre svega, kao nekadašnji ministar za socijalna pitanja (od 2000. do 2004. godine), radi kao konsultant za Svetsku banku, ali i UNDP, Unicef. Biserka Jevtimijević-Drinjaković radila je pet godina za Grupaciju Svetske banke.
Pre savetničke funkcije, i Ratković i Inđić bili su, između ostalog, u državnoj službi. Prvi – u Ministarstvu spoljnih poslova SCG. Od marta 2002. do jula 2004. bio je nacionalni koordinator Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu pri Savetu ministara SCG. Inđić je bio pomoćnik saveznog ministra za prosvetu i kulturu SRJ i naš ambasador u Španiji, od 2001. do 2004. godine.
On je radio i kao sociolog-istraživač u Zavodu za proučavanje kulturnog razvoja i u dva instituta (za međunarodnu politiku i privredu i za evropske studije). Cvijan je bio saradnik na Institutu za uporedno pravo, gde mu sada, kako smo nezvanično saznali, „status miruje”, jer je oktobra 2004. godine angažovan kao konsultant za potrebe Kabineta predsednika Tadića. S obzirom na to da samo on i Biserka Jevtimijević-Drinjaković primaju savetničku platu, koja, kako nam je odande rečeno, iznosi 83.000 dinara mesečno, može se zaključiti da većina volonterski pomaže predsedniku.
Krstić često ističe da je bio član „Idola", jedne od najpopularnijih muzičkih grupa u bivšoj SFRJ. Na novinarsko pitanje da li je uspešniji kao lekar, muzičar, vlasnik marketinške agencije ili kao savetnik predsednika, koje mu je postavljeno pre dve-tri godine, odgovorio je – kao muzičar. Za njega merodavni tvrde i da lepo piše: donedavno je iznosio i svoje zapažene poglede u našem listu i bio bloger na B92. U Tadićevoj predsedničkoj kampanji obavljao je dužnost kreativnog direktora kampanje.
Za razliku od „starog", isključivo muškog sastava, danas trećinu kabineta predstavljaju žene. I one, kao i njihove ostale kolege, mahom su članovi Demokratske stranke, pa je, onda, lojalnost šefu razumljiva.
Ali, setimo se da je Kojenova ostavka, u aprilu prošle godine, sa obrazloženjem da je spoljnopolitički tim predsednika Srbije vodio razgovore o Kosovu i Metohiji o kojima on, kao predsednikov politički savetnik i koordinator pregovaračkog tima za KiM imenovan na njegov predlog, ni na koji način nije bio obavešten, „protresla" Tadićev kabinet, ali i podigla „temperaturu” u Vladi Srbije. Jer, Kojen je, po opštoj oceni, iz sve snage, u tandemu sa Slobodanom Samardžićem, branio stavove Srbije u vezi s Kosmetom.
Ovaj uvaženi profesor Filološkog fakulteta odbio je, potom, ponudu da bude postavljen na mesto državnog sekretara u Ministarstvu za KiM, kada je upoznat sa drugim kadrovskim rešenjima u Koštuničinoj vladi, saznavši, zapravo, da je Jeremić ministar spoljnih poslova.
Što se tiče političkog angažmana sadašnjih savetnika, posebno se izdvajaju dve životne priče. Mr Trivo Inđić pripadao je disidentskoj grupi „Praksis", zbog čega je 1975. izbačen sa Filozofskog fakulteta sa još sedmoro profesora. On se, za razliku od brojnih savetnika naših vodećih političara, retko pojavljuje u javnosti. „Ne vidim razloga da se politički savetnici pretvaraju u portparole svojih šefova, da ’ratuju’ s predstavnicima pojedinih stranaka i polemišu s ministrima”, kazao je svojevremeno za naš list, navodeći i da taj posao zahteva „puno znanja, socijalnu i emotivnu zrelost, sposobnost analiziranja činjenica i brzo reagovanje, ali i izvesnu diskretnost".
S druge strane, Ratković je jedan od osnivača „Otpora", a pre toga bio je zapaženi lider u protestu srpskih maturanata, 1994. godine. Na koncu iskazanog nezadovoljstva, izjavio je: „Glavni odbor maturanata je veoma zadovoljan, sutra se svi vraćamo u škole. Nadam se da će se o ovoj generaciji tek čuti”. Oni koji ga danas slušaju prenose nam da je zdušno protiv nezavisnosti Kosova.
A kako je zapravo raditi s predsednikom? Neki Tadićevi savetnici uveravali su javnost da je „lako savetovati predsednika" (Matkovićeva) i da on „voli da sasluša sva relevantna mišljenja, naročito ona koja odstupaju od većinskog" (Krstić). Inače, nezvanični izvori za nekadašnjeg člana „Idola” tvrde da on ima veliki upliv na predsednika. (Po uticaju, kažu, s njim može da se meri jedino Srđan Šaper, koji, mada je predsednikov dugogodišnji prijatelj, odista, nije na spisku savetnika, „ali do njegovog mišljenja predsednik veoma drži".)
Pojedina duga poznanstva sa Tadićem, očigledno, doprinela su i sadašnjoj saradnji: Krstić je, uostalom, izjavljivao da Tadića poznaje još od 1972. godine, iz gimnazije, od kada su prijatelji, a Matkovićeva – koja je prema jednoj anketi među članovima DS, na skali od jedan do pet, ocenjena sa 4,46, što je tada bio najbolji rejting u stranci – da se sa predsednikom poznaje 20 godina. Navedimo još jedan kuriozitet: Prva beogradska gimnazija, u kojoj je Tadić nekada bio profesor psihologije, pominje se i u nekim savetničkim biografijama: Cvijan ali i nekadašnji predsednikov savetnik, a danas ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić bili su đaci te gimnazije.
U javnosti su, u međuvremenu, kružila imena još nekih ljudi o kojima se govorilo kao o Tadićevim savetnicima, a da oni to, kako nam je rečeno, nikada nisu bili. Jovan Simić jeste savetovao predsednika u vezi sa pitanjima Haškog tribunala, ali „po potrebi". Savetničku funkciju nisu imali ni Zoran Lutovac, koji je, od pre nekoliko dana, ambasador Srbije u Podgorici, ni Bojan Dimitrijević ni Igor Tadić.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 09/03/2008.]
