Izvor: Politika, 11.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić pobedio u 55 opština, Nikolić u 112
Kandidat Demokratske stranke i stari-novi šef države Boris Tadić u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio je u 55 opštine, dok je njegov rival iz Srpske radikalne stranke ostvario pobede u 112 lokalnih samouprava. Za tri opštine „Politika” nije dobila rezultate.
U 22 opštine (ne računajući dve u okviru grada Niša) 2004. godine za predsednika opštine je izabran kandidat DS ili zajednički kandidat DS i još neke stranke. Tadić je pobedio u sedam gradova, dok je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u petnaest pobedio Nikolić. Srpska radikalna stranka je na izborima 2004. godine dobila predsednika opštine u 19 gradova. U 11 je Nikolić pobedio, u osam je prevagu odneo njegov protivkandidat. Lokalne samouprave u kojima je DSS sam ili uz podršku drugih stranaka osvojio predsedničku funkciju, podelili su se tako što je u šest pobedio Tadić, u osam Nikolić, dok se G17 plus podelio u odnosu 3:2 za Nikolića, a Nova Srbija 4:2 takođe za lidera radikala. Opštine u kojima su izabrani SPS-ovi kandidati, samostalno ili uz podršku jedne ili više stranaka, u većini su podržale Nikolića: 11 ih je glasalo za njega, a samo četiri za Tadića.
Od 29 okruga, kandidat demokrata pobedio je u 12, a kandidat radikala u 17. Najneizvesnije je bilo u Zapadnobačkom okrugu gde je kandidat SRS dobio samo sedam glasova više. Najveći poraz budući predsednik je pretrpeo u Nišavskom i Jablaničkom okrugu gde je Nikolić imao prednost od po 20.000 glasova, kao i u Kosovsko-mitrovačkom okrugu gde je zabeležio 12.000 glasova više od Tadića. Međutim, tezu o „demokratskom severu i radikalskom jugu” donekle ruše rezultati iz Sremskog i Mačvanskog okruga gde je Nikolić osvojio 15.000, odnosno 25.000 glasova više od svog konkurenta.
Kao i posle prvog kruga predsedničkih izbora, i nakon glasanja 3. februara, Tadić je u pojedinim gradovima osvojio manje glasova od Nikolića, ali je ponegde uspeo da nadoknadi zaostatak i prestigne ga po broju dobijenih glasova.
U poređenju sa prvim krugom izbora, aktuelni predsednik preokrenuo je rezultat u sopstvenu korist pre svega u Beogradu, vođstvo je povećao u Novom Sadu, dok je u Kragujevcu i Nišu, međutim, pobedu odneo kandidat radikala.
Upoređivanjem rezultata po opštinama vidi se da su odlučujuću prednost kandidatu demokrata doneli glasovi birača u Beogradu i Novom Sadu. Tadić je, dakle, samo u dva najveća grada u Srbiji stekao prednost od oko 95.000 glasova (ukupna razlika bila je 107.284 glasa) čime je nadoknadio zaostatak od 36.676 glasova iz centralne Srbije i sa Kosova i Metohije.
U prestonici, gde je Demokratska stranka deo koalicije u gradskoj vladi, Tadić je nadoknadio zaostatak od oko 8.500 glasova i osvojio u drugom krugu čak 72.280 glasova više od Nikolića, što je najveći deo razlike njihovih glasova na nivou republike. Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke, smatra da je ipak „realan odnos snaga pokazan u prvom krugu kada su se građani opredeljivali za kandidate pojedinačno” i da će tadašnji Nikolićev bolji rezultat biti potvrđen na predstojećim lokalnim izborima.
Za razliku od Tadića u Beogradu, Nikolić u Novom Sadu, gde lokalna vlast pripada njegovoj partiji, nije uspeo da zadobije većinsko poverenje građana. Kandidat demokrata je, naime, prednost od oko šest hiljada glasova u prvom biranju uvećao na gotovo 23.000 glasova u ponovljenom glasanju. Iako je, prema pojedinim tumačenjima, porazu kandidata SRS u Novom Sadu doprinelo to što gradonačelnica Maja Gojković, koja uživa veliko poverenje sugrađana, nije učestvovala u Nikolićevoj kampanji, Todorović negira takvu mogućnost. On kaže da bi bilo preterano bilo kojem pojedincu davati toliki uticaj na birače i smatra da bi rezultati bili isti i da je gradonačelnica učestvovala u Nikolićevoj kampanji.
Iako je Boris Tadić imao podršku vladajuće kragujevačke koalicije Zajedno za Kragujevac, nije pobedio u rodnom gradu svog protivnika kojem je pripalo hiljadu glasova više, odnosno oko 6.000 više na nivou celog Šumadijskog okruga. Prema Todorovićevom objašnjenju, takvi rezultati pokazuju da lokalna vladajuća koalicija više nema podršku većine građana Kragujevca.
Marko Đurišić, šef izbornog štaba DS, zadovoljan je radom stranačkih štabova i u gradovima u kojima je njihov kandidat pobedio i u onima gde nije. „Nama je najvažnija pobeda Borisa Tadića. Za analize po opštinama još je rano, ali ključ pobede, svakako, leži u velikoj izlaznosti i glasovima onih pola miliona birača više koji su glasali u drugom krugu”, ocenjuje Đurišić.
Značajnu prednost Tadić je ostvario i u Čačku gde je dobio 36.690 glasova, dok je Nikoliću pripalo 31.083 glasa. Obojica su 20. januara u ovom gradu osvojili po nešto više od 16.000 glasova, dok je Velimir Ilić, kandidat Nove Srbije, tada dobio 22.000 glasova. Đurišić pretpostavlja da je za Tadića glasala većina pristalica lidera Nove Srbije i dodaje da je pobeda kandidata demokrata u tom gradu očekivana. Sledeći tu logiku, Tadić je trebalo da pobedi i u Nišu, gde je partija ministra za infrastrukturu vladajuća, ali je Nikolić u ovom gradu osvojio 2.000 glasova više od svog protivnika.
Da su birači iz redova nacionalnih manjina bili značajan deo „kolača” Tadićevih glasova, svedoče i rezultati iz Subotice gde je kandidat Demokratske stranke zadobio poverenje 76 odsto birača, dok je u Novom Pazaru sa osvojenih 81 odsto glasova bio još ubedljiviji. U ta dva grada Tadić je i u prvom krugu bio u prednosti u odnosu na Nikolića, a 3. februara je razliku povećao.
-----------------------------------------------------------
Samo lideri DS i SRS„jači” od svojih stranaka
Izborno opredeljenje birača u prvom krugu predsedničkih izbora uglavnom se poklopilo sa izjašnjavanjem na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima, pa su kandidati zabeležili sličan rezultat kao i njihove stranke na glasanju u januaru 2007. godine. Nešto bolji rezultat od svojih stranaka ostvarili su jedino Boris Tadić i Tomislav Nikolić, što se može tumačiti i činjenicom da mnoge stranke, učesnice parlamentarnih izbora, nisu imale kandidate na predsedničkim.
Da se volja birača nije bitnije promenila od poslednjih izbora za narodne poslanike, pokazuje i istraživanje agencije „Faktor plus”, koje je obavljeno posle drugog kruga izbora za šefa države. Veći rejting od onog iskazanog na parlamentarnim izborima 2007. godine zabeležile su DS i SRS, a niži DSS-NS i G17 plus. Na pitanje za koga biste glasali ako bi sutra bili održani parlamentarni izbori, najviše anketiranih opredelilo bi se za SRS – 33,9 odsto, za DS 28,5 odsto, za DSS-NS 13,6 odsto, cenzus od pet odsto prešli bi i SPS (7,2 odsto) i LDP (6,8 odsto), dok G17 plus, za koji bi glasalo 3,2 odsto ispitanika, ne bi imao predstavnike u skupštini.
A. Marinković
[objavljeno: 12/02/2008]
