Izvor: RTS, 05.Jun.2009, 16:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Uzdržanost do odluke MSP
Regionalna tela se moraju uzdržati od pokušaja da prime u svoje članstvo secesionističke vlasti u Prištini, poručio Boris Tadić u Kišinjevu. Poziv međunarodnoj zajednici i EU da podrže region u prevazilaženju ekonomske krize.
Sastanak šefova diplomatija zemalja Procesa saradnje jugoistočne Evrope, pod nazivom "Budućnost kroz saradnju" otvorio je u Kišinjevu moldavski potpredsednik vlade i ministar inostranih poslova Andrej Stratan.
Na samitu je usvojena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << "Kišinjevska deklaracija" i "Zajednička izjava" kojim je pružena puna podrška radu Saveta za regionalnu saradnju sa sedištem u Sarajevu.
"Dobrosusedski dogovori su od vitalnog značaja za napredak Jugoistočne Evrope u vreme zahtevnog regionalnog programa rada i nepovoljnih efekata ekonomske i finansijske krize", ocenio je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Hido Biščević.
"Kišinjevska deklaracija' i 'Zajednička izjava', koje pozivaju na bolje partnerstvo naših zemalja kako bi se ostvarili strateški ciljevi i rešile stare i nove ekonomske i socijalne potrebe regiona, obezbeđuju neophodnu platformu čiji je cilj da kroz ubrzani razvoj utre put stabilnosti i integraciji", dodao je Biščević.
Generalni sekretar je naglasio potrebu da bilateralna pitanja budu izvan okvira Saveta i da se pažnja usmeri definisanju razvojnih prioriteta.
Učesnici samita obavezali su se na partnerstvo u pogledu saradnje, razvoja, prosperiteta, evropskih integracija i jačanja vladavine prava. Ponovo su potvrdili da je pristupanje EU i dalje ključni regionalni cilj, navedeno je u saopštenju Regionalnog saveta.
Samit je označio završetak mandata Moldavije kao predsedavajuće Procesa saradnje Jugoistočne Evrope i početak turskog predsedavanja u toku naredne godine.
Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je u Kišinjevu da se regionalna tela,
poput Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i Saveta za regionalnu saradnju, moraju uzdržati od pokušaja da prime u svoje članstvo secesionističke vlasti u Prištini.
Tadić je rekao da Međunarodni sud pravde razmatra pitanje legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i da ne bi trebalo prejudicirati njegovu odluku.
"Zbog toga se regionalna tela, poput Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i Saveta za regionalnu saradnju, moraju uzdržati od pokušaja da podrže članstvo secesionističkih vlasti u Prištini. Takve inicijative mogu samo poremetiti nestabilnu ravnotežu na terenu, što, svakako, nikome nije u interesu", ukazao je Tadić, prenosi Fonet.
Uprkos problemima sa usvajanjem Lisabonskog sporazuma i svetskom ekonomskom krizom, Tadić je istakao da strateški cilj Srbije ostaje članstvo u EU.
"Postoje tvrdnje da kombinacija postlisabonske ustavne nesigurnosti i globalne finansijske krize znači da će se EU okrenuti prema unutra, a da će proces proširenja biti usporen. Za neke zemlje Zapadnog Balkana članstvo se čini danas dalje nego pre pet godina", rekao je Tadić.
"Kao nezamenljivo sidro stabilnosti na Zapadnom Balkanu, delimo razočaranje naših suseda. Ali Srbija nije fatalistična, mi smo usvojili drugi, konstruktivniji pristup", poručio je Tadić.
Prema njegovim rečima, u sadašnjoj situaciji trebalo bi poboljšavati regionalnu saradnju, otvoriti tržišta i u potpunosti uskladiti domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU. "Dozvolite mi da budem jasan. Srbija će pristupiti EU. To ostaje naš centralni strateški prioritet", rekao je Tadić.
"Mi ćemo i dalje biti posvećeni ispunjavanju ciljeva koje smo postavili. I mi ćemo nastaviti da budemo politički, ekonomski i kulturni lider u ovom delu sveta", naglasio je Tadić.
Tadić je ocenio da je regionalna saradnja put za prevazilaženje sukoba iz prošlosti i iskazao opredeljenje Srbije da aktivno učestvuje u svim regionalnim forumima.
Prema rečima Tadića, na svim izborima od oktobra 2000. godine građani Srbije su izabrali da hodaju evropskim putem.
"Mi smo izabrali konsolidaciju mira, stabilnosti, privrednog napretka, socijalne pravde, regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa. Mi smo posvećeni ispunjavanju sna miliona Evropljana u Evropi solidarnosti, za Evropu bez granica", rekao je Tadić.
"To je Srbija u 21. veku i ponosan sam da je danas ovde predstavljam", zaključio je Tadić.
Zaokret ka miru u regionu
"Na inicijativu Srbije, pitanje tako velike važnosti i kompleksnosti, koje istovremeno na buran način uključuje problem identiteta, granica, ljudskih prava i istorije, po prvi put se na Balkanu rešava nenasilnim sredstvima. Naša strateška odluka da, posredstvom Generalne skupštine UN, iznesemo kosovsko pitanje pred Međunarodni sud pravde jeste paradigmatičan zaokret ka miru u našem regionu", objasnio je Tadić.
"Kada je reč o CEFTA, Srbija je pokazala maksimalnu konstruktivnost. Uspeh ovog važnog regionalnog trgovinskog sporazuma zavisi pre svega od punog poštovanja pravila koja su dogovorena. UNMIK je potpisnik CEFTA. Ovo ekonomsko pitanje ne sme da bude politizovano, kao što ne sme biti politizovano ni pitanje ulaska predstavnika Vlade Srbije na Kosovo. Zato i predlažemo da Euleks odigra aktivniju ulogu u prevazilaženju nastalih problema. Verujemo da ćemo u bliskoj budućnosti doći do prihvatljivog rešenja", zaključio je predsednik Srbije.
Tadić je na marginama Samita u Kišinjevu razgovarao sa predsednikom Moldavije Vladimirom Voronjinom i premijerom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.
Zemlje Procesa za saradnju u jugoistočnoj Evropi postigle su značajne uspehe u zbližavanju sa Evropskom unijom, ocenio je predsednik Moldavije Vladimir Voronjin, koji predsedava samitu u Kišinjevu.
Prema njegovim rečima, Moldavija naročitu važnost pridaje procesu uvođenja standarda EU u oblasti jačanja demokratskih institucija, pravne države i poslovne klime u republici, preneo je Itar tas.
"Poslednjih godina postigli smo niz pozitivnih rezultata u većini oblasti", rekao je Voronjin, dodajući da se Moldavija priprema da pređe na novi nivo odnosa sa Unijom, što bi otvorilo mnoštvo novih mogućnosti za zemlju.
Prema njegovim rečima, među prioritetima su početak pregovora o zaključenju sporazuma o pridruženom članstvu, uspostavljanje zajedničkog prostora slobodne trgovine i uprošćavanje i postepena liberalizacija viznog režima za moldavske građane.
