Izvor: Politika, 14.Dec.2010, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tači i liberali proglasili pobedu
U vladu sa Tačijem ući će Pacoli ili Haradinaj i sve manjine
Demokratska partija Kosova Hašima Tačija proglasila je pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima sa osvojenih 34,4 odsto glasova, a njihov funkcioner Vljora Čitaku juče je najavila da će formirati koaliciju sa jednom manjom partijom i pripadnicima manjinskih zajednica.
Po mišljenju državnog sekretara Olivera Ivanovića ta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << manja albanska partija biće Alijansa za novo Kosovo Bedžeta Pacolija (7,5 odsto) ili Alijansa za budućnost Kosova (10,1) Ramuša Haradinaja. Donedavni koalicioni partner Demokratski savez Kosova (DSK) Ise Mustafe ima podršku 25,3 odsto birača, ali je najveće iznenađenje izbora treći po osvojenoj snazi Pokret samoopredeljenje Aljbina Kurtija sa 11,9 odsto glasova.
Mada Centralna izborna komisija još nije izašla sa konačnim rezultatima, preliminarni, koje je objavila mreža nevladinih organizacija „Demokratija na delu”, govore da je od 1,6 miliona upisanih birača glasalo 47 odsto.
Kada su u pitanju srpske političke organizacije, kojih je bilo osam, od ukupno 29 koliko ih je ušlo u izbornu trku, a nadmetale su se za najmanje 10 zagarantovanih od 120 mesta u parlamentu, Samostalna liberalna partija (SLS) sa Slobodanom Petrovićem na čelu proglasila je pobedu ne obazirući se na optužbe Jedinstvene srpske liste (JSL), koja tvrdi da je bilo izbornih manipulacija.
Ministar za KiM Goran Bogdanović je bio još konkretniji, on je za Betu rekao da je na izborima bilo mnogo krađa i manipulacija i da je na glasanje izašlo „gotovo duplo manje Srba nego što to žele da prikažu pojedine političke partije”.
Prema podacima SLS-a, od 54.460 srpskih birača južno od Ibra na birališta je izašlo 21.940 glasača od kojih je 13.108 glasalo za SLS.
Oliver Ivanović smatra da iako je zabeležena veća izlaznost Srba južno od Ibra, to ne znači da će kredibilitet budućih srpskih ministara u novoj vladi biti veći.
„To im neće popraviti ugled u Beogradu, a kredibilitet među Srbima im zavisi prevashodno od toga kakvu komunikaciju imaju sa zvaničnim Beogradom, odnosno da li su prihvatljivi za zvanični Beograd”, zaključuje Ivanović.
S obzirom na to da nijedna partija neće moći sama da formira vlast među analitičarima kao budući premijer već je viđen Tači, koji bi mogao da ponovi rezultat sa izbora održanih 2007. godine i osvoji 35 mandata.
Postizborne kombinatorike tek slede, a Škeljzen Malići, politički analitičar i direktor Instituta za humanističke studije, koja je i pratila izborni proces, za „Politiku” predviđa varijantu kojoj ostali daju najmanje šansi. „Sve varijante su u opticaju, ipak, sam više nego siguran da će se zarad viših interesa Tači ponovo odlučiti za saradnju sa Demokratskim savezom Kosova, što i tada ostavlja mogućnost da u igri budu poslanici iz manjinskih zajednica. Nije isključeno da vlast formira i samo sa Srbima, ali je još rano o tome govoriti”, navodi Malići jedino isključujući mogućnost da Tači i Aljbin Kurti budu koalicioni partneri.
„Kurti nije miljenik Amerike i EU, upravo zbog javnih neslaganja sa njima. Protivi se, takođe, Ahtisarijevom planu, pa je takva kombinacija isključena”, zaključuje ovaj analitičar ne odbacujući ni varijantu da Tači ostane bez premijerskog mesta ukoliko bi se partije koje su prešle izborni prag ujedinile.
Demokratski savez Kosova, koji je u otvorenom sukobu sa DPK-om i zbog kojeg je i pala prethodna vlada, a samim tim i raspisani vanredni izbori, mogao bi da pridobije Kurtija, ali i manjinske zajednice (i dobije neophodnu većinu sa 60 plus jednim mandatom), s tim što je dobro poznato da mu se Bedžet Pacoli neće prikloniti zbog izuzetne bliskosti sa Tačijem.
B. Radomirović
B. Mitrinović
-------------------------------------------------
Voker za Kurtija, Kurti za pripajanje Albaniji
Rojters je javio da je „stvarni pobednik nacionalistički pokret Samoopredeljenje, koji je učestvovao na izborima prvi put i koji želi da ujedini Kosovo sa Albanijom”. Agencija podseća da Kurti želi da smanji međunarodnu kontrolu na Kosovu i da prekine proces privatizacije.
Britanski „Gardijan” je podsetio da je „radikalni nacionalistički pokret” tokom kampanje podržao američki diplomata Vilijam Voker (koji je 1999. kao šef međunarodne posmatračke misije iz sela Račak izvestio o navodnom masakru 45 Albanaca, što je poslužilo kao okidač za NATO intervenciju).
Voker je priznao, kako prenosi britanska štampa, da će njegove bivše kolege iz Stejt dipartmenta reći da se podrškom Kurtiju „odmetnuo” od politike Amerike koja posle proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova smatra da je proces promena granica na prostorima bivše Jugoslavije završen.
objavljeno: 14.12.2010.
