Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2020, 12:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tabaković: Udeo problematičnih kredita smanjen na 4,1 odsto

"Udeo problematičnih kredita (NPL) je smanjen na 4,1 odsto, a prema poslednjim podacima dinarska štednja iznosi 83 milijarde dinara", izjavila je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković na otvaranju Kopaonik biznis forumu i istakla da je to samo delić pokazatelja koji potvrđuju finansijsku stabilnost zemlje.

Tabaković je rekla da je nivo problematičnih kredita smanjen na 4,1 odsto u decembru 2019, što je za oko 80 odsto manje u odnosu period od pre samo oko četiri godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Guvernerka je naglasila da je dinarska štednja u 2019. povećana za 30 odsto u 2019. godini i da je na kraju 2019. iznosila 80 milijardi dinara, dok sada iznosi 83 milijarde.

"Ove godine ćemo 70 odsto prihoda od našeg poslosvanja uplatiti u budžet, a to znači više sredstava za nove investicije i rast zaposlenosti", naglasila je Tabaković.

Guvernerka je naglasila da će NBS nastaviti da čuva stabilnost finansijskog sistema zemlje.

"To nas u NBS obavezuje da i u narednom periodu nastavimo da radimo nepristrasno, u korist svih građana Srbije, bez obzira na to da li su potrošači, poslodavci, štediše ili investitori. To ćemo raditi obezbeđujući stabilnost, jer je ona ključna tačka u kojoj se susreću interesi svih, kao Andrićevi mostovi".

Tabaković kaže i da se malo govori o inflaciji u Srbiji, ali da se zato lakše planira i posluje.

Inflacija u Srbiji je niska i stabilna sedmu godinu zaredom i u proseku se kreće oko dva odsto, kaže guvernerka i dodaje:

"Danas, kada smo stabilizaciju uspešno sproveli, postoji dobra osnova da govorimo o nastavku strukturnih reformi, kao i za opravdan optimizam u pogledu njihovog uspešnog sprovođenja. Ekonomskom politikom koju smo sprovodili unazad gotovo osam godina stvorili smo povoljan ambijent za investiranje. Danas govorimo o Srbiji s niskom inflacijom, znatno povoljnijim uslovima finansiranja, relativno stabilnim kursom dinara, jednocifrenom stopom nezaposlenosti, Srbiji sa uređenim javnim finansijama, u kojoj se smanjuju regionalne razlike i obnavlja i podiže infrastruktura, uvode savremene usluge koje omogućavaju brže, lakše i jeftinije transakcije".

Tabaković je rekla da može da obeća da NBS neće menjati ni pravac ni tempo rada, da nastavlja da bude čuvar stabilnosti, da deluje proaktivno i da bude jedan od lidera u inovacijama.

Primetila je da se danas diskutuje o tome da li će Srbija da raste po stopi od četiri, pet ili šest odsto, dok, kaže, istovremeno postoji konsenzus da će rast svakako biti dinamičan i vođen investicijama, izvozom i potrošnjom.

"Važan preduslov za takav tempo i strukturu jeste očuvanje ukupne stabilnosti - monetarne, finansijske, fiskalne, političke. I na ovom mestu želim da pomenem Aleksandra Vučića, koji je jedini razumeo celovitost sistema ukupne ekonomije i koji je založio sav svoj ljudski i politički kapital za budućnost Srbije. Nije bilo ni lako ni popularno, jer je naša ekonomija bila u velikim strukturnim problemima", naglasila je.

Da je mnogo urađeno, dodala je, potvrđuje i to što su u fokusu i ovog skupa teme poput digitalne ekonomije, kreativne ekonomije, pametne specijalizacije, četvrte industrijske revolucije...

"Neravnoteže su bile velike, i to je bila naša realnost. Danas, nakon manje od decenije, govorimo o Srbiji s niskom inflacijom, znatno povoljnijim uslovima finansiranja, relativno stabilnim kursom dinara, jednocifrenom stopom nezaposlenosti. Govorimo o zemlji sa uređenim javnim finansijama, jer niko pre Vučića nije imao hrabrosti, lične i političke snage, niti je razumeo nužnost mera fiskalne konsolidacije. Koliko god da su mere bile politički nepopularne, bile su neodložne, što je on odlično razumeo i stavio budućnost Srbije ispred svega", istakla je guvernerka.

Tabaković je kazala i da je postignuta i očuvana stabilnsot cena, da je promenjen pristup u vođenju monetarne politike i da se uz mnogo manje troškove postiže mnogo više.

"Obezbedili smo znatno povoljnije i stabilnije finansijske uslove za građane, privredu i državu i podržavamo održiv rast ekonomske aktivnosti".

Guverka navodi da je NBS u periodu od avgusta 2012. do danas neto kupila na deviznom tržištu oko četiri milijarde evra, a da se i dalje govori o kursu dinara od oko 117,5 dinara za evro, što je promena manja od jedna procenat.

"U tom periodu gotovo smo udvostručili neto devizne rezerve. Pojedini, opet vrlo retki, kritikuju nas da veštački održavamo jak dinar, a ja im poručujem da bi bez naših intervencija dinar bio još jači, što i upravo iznet podatak potvrđuje. Reagovali smo na kratkoročne eksterne šokove, bez uticaja na trend kursa, i intervencije su bile ređe nego u prethodnom periodu", kazala je i podsetila da je u decembru J.P. Morgan, jedna od najcenjenijih finansijskih institucija u svetu, u izveštaju o očekivanim makroekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama u razvoju za 2020. ocenio da je srpski dinar realno vrednovan.

Kako je navela, od 25 valuta zemalja u razvoju čija je vrednost analizirana, dinar je jedna od dve valute koje su ocenjene kao potpuno realno vrednovane, dve valute blago odstupaju od tzv. fer vrednosti, dok je 21 valuta ocenjena kao precenjena ili potcenjena.

Takođe navela je da izvoz srpske robe i usluga od 2013. godine raste po prosečnoj godišnjoj stopi od oko 11 odsto i da je njegova vrednost udvostručena sa 11,5 milijardi evra na 23,4 milijarde evra.

Učešće izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu povećano je sa 34 odsto na 51 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 67 odsto na 84 odsto.

"Izvoz naše robe i usluga zadržao je snažnu dinamiku i u 2019. godini uprkos usporavanju globalne tražnje, cak je, uz rast po stopi od 10,5 odsto u 2019. godini, ubrzao rast u odnosu na 2018. godinu, kada je iznosio 9,6 odsto", rekla ja guvernerka.

Napomenula je da se povećava i uvoz, pri čemu se oko tri četvrtine rasta uvoza od početka investicionog ciklusa odnosi na rast uvoza sredstava za reprodukciju i sredstava za rad.

"Rast uvoza delom se objašnjava i potrošačkom tražnjom u uslovima rasta životnog standarda građana. I strukturu uvoza detaljno pratimo i analiziramo, jer bez pravih informacija i analiza ni mere ne mogu biti adekvatne. A naša procena je da uvezena oprema povećava izvozne kapacitete naše privrede i po tom osnovu u srednjem roku očekujemo nastavak visokih stopa rasta izvoza", rekla je Tabaković.

U pogledu izvoza, kako je navela, ako se nastave tendencije iz prethodnih godina, očekuju u NBS da u narednih nekoliko godina učešće našeg izvoza u bruto domaćem proizvodu dostigne 60 odsto, pri čemu, očekivano, rast izvoza vodi prerađivačka industrija.

Vrednost njenog izvoza u 2019. godini od 16,1 milijarde evra bila je za 60 odsto veća od vrednosti njenog izvoza s početka investicionog ciklusa (2015) i više nego dvostruko veća nego u 2012. godini.

Na rast izvoznih kapaciteta naše prerađivačke industrije pozitivno deluje i visok priliv stranih direktnih investicija, koji je u prethodne dve godine dostigao 8,2 odsto bruto domaćeg proizvoda i u većoj meri bio usmeren u razmenljive sektore, navela je Tabaković.

Pomenula je i kumulativnu stopa rasta privatnih investicija koja tokom pet godina iznosi preko 40 odsto, a državnih ulaganja preko 100 odsto.

Rast investicija od 10 odsto prosečno godišnje u tom periodu bio je izvor preko 60 odsto rasta bruto domaćeg proizvoda, dodala je Tabaković.

"Samo u poslednje dve godine investicije su opredelile tri četvrtine rasta. Po tom osnovu, učešće fiksnih investicija u bruto domaćem proizvodu tokom investicionog ciklusa, odnosno u periodu od 2015. do 2019. godine, povećano je sa 17,5 odsto na 24 odsto. Ovo godine očekujemo dalji rast njihovog učešća na 24,5 odsto", rekla je Tabaković.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

RTS: Digitalizacija i iseljavanje u fokusu biznis foruma na Kopaoniku