Izvor: B92, 11.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA B92: ORVEL U SRPSKIM ISTORIJSKIM CITANKAMA
Autori udzbenika istorije za osnovce slepo se pridrzavaju stava premijera Srbije da Slobodan Milosevic ne samo da je otisao u proslost, vec je i prestao da bude interesantan. Kada su ovi udzbenici u pitanju, Milosevic zapravo nije ni postojao, iako u njima postoji i Rambuje, i NATO bombardovanje, i Demokratska opozicija Srbije. Udzbenici istorije za osmi razred osnovne skole i udzbenici poznavanja drustva za cetvrti razred obradjuju, dakle, nasu neposrednu proslost, bez pominjanja ijednog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imena. Kada je u pitanju upravo udzbenik 'Poznavanje drustva' za cetvrti razred osnovne skole, ciji su autori Biljana i Dragan Danilovic, ta proslost je predstavljena na sledeci nacin: 'Posle saveznih izbora u septembru i republickih izbora u Srbiji u decembru 2000. godine pobedu su odnele snage udruzene demokratske opozicije. To je uslovilo promene najvisih jugoslovenskih vlasti u oktobru i republickih vlasti u decembru 2000. godine. Bice potrebno jos mnogo napora i truda svih gradjana da se obnovi ono sto je poruseno, osteceno, unisteno ili upropasceno na druge nacine u proteklih desetak godina'.
Iako se u ovom delu udzbenika pominju svi ratovi u bivsoj Jugoslaviji, od Slovenije do Kosova, nema, posle Josipa Broza, nijednog imena drzavnika, pa tako ni Slobodana Milosevica. Ucitelji cetvrtih razreda Osnovne skole '20. oktobar' u Beogradu ovako komentarisu tu cinjenicu: Uciteljica: 'Kako nam je bilo, tako nam je bilo, ali je postojala cinjenica i cinjenice treba da se iznose'. Ucitelj: 'Slobodan Milosevic je, ipak, 12 godina vladao ovom drzavom i da li je izazvao neke dobre ili lose strane, to je cinjenica'.
Razmatrajuci dalje jugoslovensku istoriju u poslednjoj dekadi, u ovom udzbeniku se postavljaju pitanja koja bi trebalo da djacima pomognu pri utvrdjivanju gradiva. Tako i pitanje: 'Koji su uzroci i posledice raspada Jugoslavije?' Oko odgovora danas ne mogu da se sloze ni istoricari niti analiticari politickih zbivanja. Deci uzrasta od 11 godina nude se, medjutim, ovakvi odgovori: 'Raspad Jugoslavije nije odgovarao najbrojnijem jugoslovenskom narodu Srbima, jer su oni, osim u Sloveniji, vekovima ziveli na mnogo siroj teritoriji nego sto je Srbija, narocito u BiH i Hrvatskoj'.
Ucitelj Zoran Jerinic, koji vec 26 godina predaje u osnovnoj skoli, komentarise za Radio B92 da jos naucno neobradjeni dnevno-politicki sadrzaji ne bi smeli da budu deo skolskog gradiva koje djaci jos moraju i da reprodukuju, i to za ocenu: 'U cetvrtom razredu, deca na tom uzrastu su jos relativno mala za ovakve stvari i smatram da treba da prodje neko vreme da se stvari slegnu, da postoji ipak neka vremenska distanca. Licno mislim da to kao informacija moze i da prodje, ali da se usvaja kao gradivo i da se to uci i reprodukuje, mislim da nije na mestu i mislim da ce veliki broj ucitelja prici na takav nacin i da nece bas nece insistirati da dete na uzrastu od 11 godina to shvati'.
Poslednji srpski 'velikan' sa ovih prostora kog tretira udzbenik je Draza Mihajlovic, uz autorsku napomenu da je cetnicki pokret imao drugacije vidjenje borbe protiv okupatora od partizanskog, sto je drasticna promena u odnosu na udzbenike na kojima su stasale generacije ucitelja i roditelja danasnjih osnovaca. Isto tako, ni narodni heroji nisu vise ono sto su bili, primecuje uciteljica Rosa Merdzic: 'Nama su pricali o komunizmu, da je sve to super, da su narodni heroji bas NARODNI heroji, sad vise nisu. Sad je tu 5. oktobar. Prebrzo oni to uvode u istoriju, ubace u udzbenik, mi to ispricamo deci, a posle se ispostavi da to nije to'.
Mozda ce sindrom 'to nije to a pise u udzbeniku' zadesiti i sledece pasuse novih istorijskih citanki: 'Da bi se na Kosovu i Metohiji odrzao kakav-takav red, angazovane su jugoslovenske vojne i srpske policijske snage. Februara 1999. godine sazvana je medjunarodna konferencija u dvorcu Rambuje sa zadatkom da ove probleme resi mirnim putem, ali je ova konferencija zavrsena neuspehom. Medjunarodna zajednica je krivicu za neuspeh svalila samo na jednu stranu i tu krivicu uzela kao navod da celu SRJ napadne vojnim snagama NATO pakta'.
Ucitelji sa kojima smo razgovarali skrecu paznju da su im prosle godine iz Ministarstva prosvete stizali dopisi da, recimo, delove udzbenika posvecene NATO bombardovanju Jugoslavije predju povrsnije, tek da bi se videlo kako oni reaguju na te tekstove. Bez obzira na sadrzaj udzbenika, iz kuce se uvek ponese stav koji skola tesko dovodi u pitanje, kaze uciteljica Radmila Visic: 'Ja ih pitam i vidim da oni misle razlicito, i o ovom danas sto se dogadja. Ono sto su dobili kao informaciju kod kuce, oni je prihvataju kao pravu'.
Cinjenicu da je Slobodan Miosevic bio glavni junak poslednje dekade nase istorije ne moze da sakrije nijedna istorija, ma koliko deideologizovana. Iako se zaduzeni za udzbenike pravdaju da su imena izostavljena namerno, pa i iz tog razloga, ostaje utisak da su se autori nove istorije za decu uplasili tog vruceg krompira nase neposredne proslosti, u kojoj su imena mozda i najmanji problem.
