Izvor: Kurir, 18.Dec.2011, 14:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

TANASKOVIĆ: BALKANSKI PARLAMENT JE NEOOSMANSKI PROJEKAT

Reč je o tome da se u savremenim uslovima i modernim političkim, ekonomskim i kulturnim sredstvima obnovi dominantni turski uticaj

BEOGRAD - Inicijativa o osnivanju Balkanskog parlamenta (BALPA), koju je navodno samoinicijativno pokrenuo poslanik Velike narodne skupštine Turske Rifat Sait, deo je strategijskog neoosmanističkog projetka, smatra profesor Darko Tanasković.

Reč je o tome da se u savremenim uslovima i modernim političkim, ekonomskim i kulturnim sredstvima >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << obnovi dominantni turski uticaj u oblastima koje su nekada bile u sastavu osmanskog carstva, a konkretno Balkana, rekao je Tanasković.

On kaže da se Balkan u očima neoosmanista i dalje doživaljava kao Rumelija (turski naziv za istočno rimsko ili vizantijsko carstvo), te je na delu objektivno pokušaj stvaranja "nove Rumelije”.

Poslanik Rifat Sait je povodom osnivanja BALPA izjavio da Turska želi da "poveže celi Balkan ili jugoistočnu Evropu kako bi zajedno prevazišli razlike i ostvarili interese”, kao i da za to ima podršku turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana i Evropske unije.

Rifat Sait, inače, član Erdoganove AK partije, tvrdi da je već u toku proces uspostavljanja saradnje među svim parlamentima Balkana i najavio skore razgovore o ovoj temi i u Beogradu.

"Očekujemo da Beograd bude domaćin nastavka procesa zakazivanjem sastanka predstavnika svih skupština zemalja jugoistočne Evrope", naveo je Rifat Sait, dodavški da bi sedište BALPA bilo u Izmiru, a prvi članovi poslanici, akademici, pisci, novinari, javne ličnosti.

Ovu inicijativu podržao je narodni poslanik i funkcioner koalicije Bošnjačka lista za evropski Sandžak Esad Džudžević u razgovoru sa predsednikom Turske Abdulahom Gulom tokom svog nedavnog boravka u Turskoj.

Džudžević je tom prilikom izrazio nadu da će u narednoj godini, kada se obeležava stota godišnjica prestanka osmanske uprave u balkanskim državama, biti prilika za učvršćivanje veza Turske sa balkanskim narodima koji Tursku osećaju kao svoju zemlju zaštitnicu u međunarodnoj zajednici.

"Zar nije Pakt stabilnosti za Jugoistočnu Evropu pružao najbolje izglede za funkcionalnu integraciju šire shvaćenog Balkana, pa se, ipak, neosetno ugasio", podsetio je on.

Ne zaboravimo, ukazao je on, da je iz Turske nedavno došla i inicijativa za pomirenje i objedinjavanje Islamske zajednice na teritoriji Srbije, s potencijalnom perspektivom nekog vida muslimanskog predstavljanja na ragionalnom nivou.

"S obzirom na to da bi u BALPA trebalo da budu delegirani parlamentarci i ugledni pojedinci iz BiH, Srbije, Bugarske, Kosova, Makedonije i Grčke, jasno je da je, s obzirom na tretman Kosova kao nezavisne i suverene države, za Srbiju takvo udruživanje neprihvatljivo", naveo je Tanasković.

Slično bi, kaže on, logično trebalo da važi i za Grčku, zbog Makedonije.

Rifat Sait usrdni kosovski lobista

Profesor je ukazao da je sam Rifat Sait, inače, poreklom s Kosova poznat kao usrdni lobista za ostvarivanje punog državnog suvereniteta južne srpske pokrajine.

"Rado pominje i 'agresiju na BiH'... Pošto je logično očekivati da pokrenuta inicijativa na najveće rezerve i otpor naiđe u Srbiji, ona se primenom tipičnih metoda iz arsenala oprobane, ali u ovom slučaju i prilično providne turske diplomatske veštine, nastoji privući nuđenjem značajne uloge u projektu, pa se Beograd pominje kao mogući domaćin prvog zasedanja balkanskih parlamentaraca”, naveo je Tanasković.

Strategija posrednog prilaženja Ankare

Tanasković smatra i da su kriza unutar EU i tzv. zamor u daljem proširivanju, kao i podrška SAD da Turska treba da preuzme lidersku ulogu na Bliskom istoku i na Balkanu, koju je nedavno turskim zvaničnicima ponovio američki potpredsednik Džozef Bajden, očigledno ohrabrili Ankaru da intenzivira i ubrza svoj nastup prema i na Balkanu, pa i da pokuša, taktikom "posrednog prilaženja", da krene u proces postepenog postavljanja institucionalne osnove za svoju vodeću ulogu u regionu.

Tanasković, inače, dugogodišnji ambasador Srbije u Turskoj i Vatikanu pita, međutim, zašto bi uopšte Turska povezivala Balkan i Jugoistočnu Evropu, kad balkanske države koje nisu članice EU, kao i Turska, teže da se priključe EU.

Nastavak na Kurir...