Izvor: Politika, 03.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TADIĆ NA IBARSKOJ MAGISTRALI
Postoji nekakvo naopako uverenje da se politika iscrpljuje u izborima, da su ovi sami sebi svrha, a ne da je politika ljudska delatnost od koje se očekuje da unapređuje civilizacijske standarde i kulturne modele
Kao i prošlog četvrtka, i danas, u trenutku nastajanja ovog teksta, ne znam kakva će biti odluka vlade. Prošle nedelje sam pogodio da će se produžiti rok za otpočinjanje izgradnje autoputa Horgoš–Požega, a sudeći po reakcijama dojučerašnjih koalicionih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partnera isto će biti s ruskim „gasnim aranžmanom”.
Prevedeno na srpski, uzajamno gađenje onih koji su do pre neku nedelju činili Vladu Srbije nadjačalo je potrebu da se efikasno radi na dva najkrupnija infrastrukturna projekta u zemlji– simbolički, pride, razdvojena na dva pola srpskih interesnih sfera – Evropa autoput, a Rusija – gas.
No, osim dramatskih okolnosti, tako zgodnih za izborna prepucavanja, malo toga je isto u poslovima u vezisa ova dva kapitalna poduhvata.
Kod autoputa jedino nije zakazala Dojče banka. Hoće te banke da teraju mak na konac, pa nisu hteli da daju garanciju na nešto što su naši, sve krijući detalje od domaće javnosti, utanačili s izvođačima radova. Banka ne bi da izgubi pare, pa se sada saznaje da ona hoće da pruži garanciju pod nešto drugačijim uslovima nego što je predviđeno ugovorom.
Da ne nabrajam, u veri da će čitaoci s tim biti upoznati, glavni zahtev je da koncesionar prvo izmiruje svoje obaveze prema kreditorima, pa tek onda plaća državi Srbiji koncesionu nadoknadu, ako preostane para za tu nadoknadu, u šta neki sumnjaju od samog početka, tvrdeći da i uz evropsku cenu drumarine protok vozila tim putem ne garantuje rentabilnost.
Banka je banka, pa traži da država putarinu, naplaćenu u dinarima, koncesionaru plaća obračunatu po fiksnom deviznom kursu, sasvim obrnuto od onoga kad vam banka da dinarski kredit, a unese deviznu klauzulu, pa valutne oscilacije padaju na teret korisnika kredita.
Rekao bih da su ovo važna pitanja. Srbija nema iskustva s koncesijama i zahtevi Dojče banke dođu kao neka besplatna poduka u toj sferi javnih poslova, a jedino je nervozni Velimir Ilić iz cele priče izvukao zaključak da će svaka žrtva Ibarske magistrale ići na dušu Borisa Tadića.
Posle su Ilića drugi „narodnjaci” pravdali ponetošću na stranačkoj izbornoj konvenciji gde mu se učinilo da vidi Tadića kako kamionom krlja druge učesnike u saobraćaju u čačanskom Konjevića polju.
Šta li ćemo tek čuti povodom gasnog aranžmana? Rusi su kao Dojče banka. Neće s nama da se igraju dok država, preko parlamenta, odnosno zakona, ne ratifikuje posao. U ozbiljnim stvarima nema improvizacija. Da neko misli malo dalje od sutra obezbedio bi, s obzirom na to da je postojala podrška Demokratske stranke za gasni aranžman, da on bude ratifikovan pre nego što je, zbog gubitka poverenja unutar vlade, raspuštena skupština.
Sad se pravnici nadgornjavaju oko mogućnosti da se raspušteni ipak okupe, ali je najverovatnije da će ratifikacija sačekati novu skupštinu, ako ne i vladu. U znamenitom delu prote Mateje Nenadovića, pod naslovom „O Pravitelstvujuščem sovjetu”, prvi srpski diplomata, citira Čartorioskog, ruskog ministra inostranih poslova: „Jerbo niti će Rosija, niti ikakva država, korenšpodirati sa jednim čovekom, no sa narodom i sinodom”.
Dobro, u sadašnjem slučaju, nije sinod nego je skupština, niti je reč o jednom čoveku. Srbija 1805. nije imala institucionalno ustrojstvo, a danas, 2008. ima razoreno institucionalno ustrojstvo, razoreno pred zaključenje dva ogromna, kapitalna projekta od kojih umnogome zavisi i budućnost, pa se ovi projekti odlažu, s uzajamnim optužbama o izbornoj koristi i šteti, dok se ne konstituiše novi sinod, za koga me je strah da neće biti efikasniji od raspuštenog.
Ovde, inače, postoji nekakvo naopako uverenje da se politika iscrpljuje u izborima, da su ovi sami sebi svrha, a ne da je politika ljudska delatnost od koje se očekuje da unapređuje civilizacijske standarde i kulturne modele, neki put po cenu saradnje s onima u koje, po nekim pitanjima, nemate poverenja.
Do 11. maja, a opravdana je bojazan da će biti isto i dugo posle toga, srpska politička agenda iscrpljivaće se na pitanjima ko je koga ubio na Ibarskoj magistrali.
Dragoljub Žarković
[objavljeno: 04/04/2008]
.jpg)
