Izvor: SrbijaDanas.com, 17.Dec.2019, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Svuda se osećao miris leševa" Preživeli iz logora na sudu otkrio SADISTIČKE METODE NACISTA

Avgusta 1944. oko 800 Jevreja putovalo je osam dana bez hrane i vode.

Abraham Koriski  je avgusta 1944. doveden u koncentracioni logor Štuthof, nedaleko od Gdanjska.

Oko 800 Jevreja putovalo je osam dana iz Estonije, bez hrane i vode. Saterali su ih u baraku, u kojoj je bilo toliko tesno da je Korski morao da spava stojeći. Sledećeg jutra su ga obrijali do glave. Imao je 16 godina.

Prošlog vikenda Abraham je napunio 92 godine. Doputovao je iz Izraela u >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << Nemačku da bi u Pokrajinskom sudu u Hamburgu opisao šta je preživeo u logoru. Sitan čovek, simpatičnog lika, rođen je u Litvaniji. Pored njega sedi njegova ćerka.

Levo od njega sedi Bruno D. (93), koji je od avgusta 1944. do aprila 1945. kao pripadnik SS jedinica bio stražar u jednoj od kula Logora Štuthof, gde su nacisti držali više od 100.000 Jevreja i političkih protivnika, od kojih su ubili 65.000. Bruno D. je optužen za saučesništvo u ubistvu u 5.230 slučajeva.

Koriski je detaljno opisao kako su oficiri i stražari SS-a okupljali logoraše radi "bizarnih sadističkih predstava". Jednom je jedan oficir - verovatno pod dejstvom alkohola - polomio stolicu i tražio od oca i sina da biraju: ili će oficir ubiti jednog od njih dvojice, ili će jedan od njih nogama od stolice nasmrt premlatiti drugog. Otac je odlučio da ga ubije sin.

- Učinio je to. Posle toga su ipak ubili sina - ispričao Abraham Koriski.

- Pitam vas: Da li možete da verujete da ljudi rade takve stvari? rekao je pred prisutnima u sudnici.

Koriski je opisao kako je u krematorijumu morao da sakuplja spaljene kosti i tovari ih u vagon, kako je ujutru skupljao tela onih koji su umrli tokom noći, kako su ih noću terali na hladnoću, nage, na temperaturama ispod nule, da bi se istuširali, i trčeći vratili u baraku.

Kaže da su mnogi umrli u takvim akcijama.

Logoraše su pozivali na zbor, gde su satima stajali na nekom polju. "Skini kapu, stavi kapu, skini kapu" i tako u nedogled.

- Bio je to čist sadizam - kaže Koriski.

Stražari su uvek bili prisutni, nisu samo stajali u kulama.

- Nikada niste videli njihova lica, niste hteli da ih vidite. Bojali smo se - kaže Koriski.

Pre nego što je deportovan u Štuthof, Koriski je nekoliko godina živeo u getu u Viljnusu, odakle su nacisti hiljade Jevreja odveli u logore za masovno uništavanje. Preko nekoliko logora Koriski je dospeo u Štuthof, gde je pred kraja bio učesnik "marša smrti": kilometarske kolone ljudi hodale su bez hrane i vode, bez tople odeće, bez obuće. One koji su umrli usput samo bi gurnuli u stranu, ostali su morali da nastave.

- Jeli smo sneg - rekao je Koriski, koji je više puta seo da bi ga ubili, jer više nije mogao da podnese bol. Posle toga bi ipak ustao, a oslobodila ga je Crvena armija.

Koriski je izričito zahtevao da svedoči na ovom suđenju. Kada ga je sudija pitala zbog čega, Koriski je jedva progovorio.

- Bojao sam se tog pitanja - odgovorio je i zaplakao.

- Nije mi lako. Ne dolazim iz osvete, ali optužujem, ne opraštam. Želim da svet sazna šta se desilo. Svi treba da znaju - rekao je, dodavši:

- Moja osveta je moja porodica, koja je prisutna ovde u sali. Oni su dokaz da sam uspeo da preživim.

Nastavak na SrbijaDanas.com...