Izvor: Glas javnosti, 01.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi beogradski gradonačelnici
Bez obzira na to koji kandidat bude izabran za 65. gradonačelnika Beograda ući će istoriju - i Aleksandar Vučić i Dragan Đilas poneli bi „titulu“- najmlađeg. U proteklih 169 godina na tom mestu nalazili su se ljudi sa različitim imenima te funkcije - od upravitelja varoši u kraljevskoj Srbiji do socijalističkih predsednika opštine i tranzicionih predsednika Skupštine grada.
Interesantno je da je kroz istoriju grada na ušću Save u Dunav najmanje bilo onih upravljača koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << su i rođeni u njemu. Od 1839. godine na čelu Beograda bili su po jedan Šapčanin, Kragujevčanin, Valjevac, Zaječarac, Užičanin, Nevesinjac, Jagodinac, Požarevljanin, Vlaškopoljac, Knićanin... Međutim, titulu prvog gradonačelnika poneo je Beograđanin Ilija Čarapić. Sin Vase Čarapića, čuvenog vojskovođe iz Prvog srpskog ustanka rođen je 1792. godine u Belom Potoku u podnožju Avale. Kao i njegov otac učestvovao je u ustaničkim borbama, a nakon ustanka doselio sa prvo na Bežaniju, a zatim se nastanio u Surčinu.
Zanimljivo je da je prvih 14 gradonačelnika na funkciji ostajalo samo nekoliko meseci sve do Živka Karabiberovića. Osim funkcije upravitelja beogradske varoši bio je i vladin bankar preko koga su išle sve državne novčane transakcije sa inostranstvom. Za vreme njegovog gradonačelnikovanja vezane su brojne afere. Prevashodno zloupotrebe u Prvoj srpskoj banci, ali i optužbe da je za potrebe vojske nabavljao nekvalitetnu odeću. Pored svega toga ostao je ličnost od poverenja kralja Milana. U svoja dva mandata kao predsednik beogradske opštine pokretao je mnoga pitanja značajna za život Beograđana. Zaslužan je za izrade planova nivelacije, vodosnabdevanja, projekta kanalizacije i saobraćaja.
NJegov naslednik bio je čuveni srpski političar Nikola Pašić, koji se takođe dva puta našao na čelu Beograda. Kao ni sadašnjim političarima ni Pašiću nije bilo strano menjanje imena ulica i vraćanje starih naziva. Tako je od 263 ulice čak trećina vratila stare nazive, a 17 bezimenih dobilo je imena po istorijskim ličnostima i geografskim imenima.
DEMOKRATE I RADIKALI ZABRANILI SOCIJALISTE
Titulu za najkraće vladanje Beogradom već 70 godina nosi Čačanin Filip Filipović, poznati pripadnik radničkog pokreta i sledbenik ideja Dimitrija Tucovića. Tadašnja opštinska uprava na čelu sa Filipovićem odbila je da položi zakonom propisanu zakletvu. Sporazumom između radikala i demokrata izabrana je privremena uprava za radikalnim predstavnikom Đorđem Karajovanovićem, a Filipovićeva partija je zabranjena.
SAMO DVE ŽENE
Slobodanka Gruden je bila prva žena gradonačelnik. Ona je rođena u Beogradu, završila je Medicinski fakultet i magistrirala transfuziologiju, a na čelu grada bila je samo godinu dana od 1993. do 1994. godine. Druga je bila Radmila Hrustanović. Ona je rođena u Sarajevu po profesiji je advokat, a bila je i direktor televizije Studio B.
Stolar Mihajlo Ratković bio je prvi posleratni gradonačelnik, a 1964. godine na mesto prvog čoveka grada došao je čuveni Branko Pešić, jedan od najpopularnijih gradonačelnika. On se najduže zadržao na ovoj funkciji - čak 10 godina. Za vreme njegovog mandata izgrađeno je bukvalno pola Beograda. Pešić je, kako legenda kaže, jednog dana Josipa Broza Tita uhvatio pod ruku i pokazao mu šta sve nedostaje gradu. Zahvaljujući njemu grad je dobio ono po čemu je i danas prepoznatljiv - Beograđanku i most Gazelu, Mostarsku petlju, a pokrenuo je i priču oko metroa. Pred kraj Pešićeve karijere jedan od članova njegovog kabineta bio je i Slobodan Milošević, kome je to bio prvi posao u politici.
Centar „Sava“ izgrađen je za vreme Živorada Kovačevića, koga su građani iz milošte zvali Žika Bambus.
- Dok sam ja bio gradonačelnik mnogo više stanova se gradilo, odnosno svake godine u Beogradu je podizan po jedan Šabac. Sad se mnogo manje rešava suštinski problem Beograđana, ali ne mogu da tvrdim da se ništa ne radi. Uzimajući u obzir to da je veliki broj ulica asfaltiran i da je gradski prevoz stvarno na zadovoljavajućem nivou, kao i da se rade neke stvari koje nemaju veliki publicitet, a veoma su važne, ipak možemo biti zadovoljni jednim delom politike dosadašnje vlasti. Beograd je veliki grad i svaka vlast se opredeli da poboljša neke sektore. Ipak, bez metroa neće moći da se reši ništa, ali verovatno su procenili da je za Beograd u ovom trenutku jedan tako veliki projekat nemoguć. Sa druge strane, svi koji govore da će umesto jednog napraviti četiri mosta očigledno nisu baš upućeni u svoje potencijalne buduće funkcije. Da li gradonačelnik ima dobre želje koje su ostvarive videćemo tek kada dođe na vlast - kaže Kovačević za Glas.
Popločana Knez Mihailova je asocijacija na Aleksandra Bakočevića koji je na čelu grada bio od 1986. do 1990. godine. Nebojša Čović ostaće upamćen čovek koji je odbio da učestvuje u izbornoj krađi u zimu 1996. godine. Čović je bio borac protiv uličnih tezgi, dilera i pornografskih slika u izlozima trafika, ali nakon nekoliko poziva iz redakcije Glasa, i pored obećanja nije želeo da govori o tom periodu političke karijere. Trinaesti posleratni gradonačelnik bio je Zoran Đinđić, koji je posle sedam meseci smenjen jer se raspala koalicija „Zajedno“. U toku kratkog gradonačelnikovanja Đinđić je skinuo petokraku sa zgrade Skupštine Beograda kada je postao, kako se govorilo, prvi „nekomunistički“ gradonačelnik posle 1945. godine.
NJega je nasledio Vojislav Mihailović, unuk Draže Mihailovića. Nakon 5. oktobra na funkciju gradonačelnika Beograda došao je Milan St. Protić.
- Na funkciji sam bio kratko, ali jedini koji je bio na čelu grada u dva milenijuma! Tadašnja dosovska vlast nije razumela viziju Beograda za koju sam se zalagao. Jedna od ideja bila je da se ukinu računi svih gradskih javno-komunalnih preduzeća i da se novac direktno sliva u gradski budžet. Da se od Gradske bolnice napravi centar gde bi se lečili isključivo Beograđani - kaže Protić za Glas, napominjući da nijedan gradonačelnik nije imao viziju razvoja grada, bez obzira na to koliko se u vreme njihovih mandata izgradio Beograd.
Posle Protića na mesto gradonačelnika došla je Radmila Hrustanović, a zatim Nenad Bogdanović. Bogdanović je umro u septembru 2007. godine, a na mesto prvog čoveka grada došao je Zoran Alimpić, koji je i trenutno vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda.
Госпођа Радмила Хрустановић (по оцу рођена Докмановић) је рођена у Београду 1952 године,где је завршила основну школу и гимназију.Правни факултет је завршила у Сарајеву где је живела око 5 година,јер јој је отац - официр био прекомандован из Београда у Сарајево.Толико ради тачности и истине.
Postovani autori teksta,
mislim da se ne namerno podvukla jedna greska u navodjenju podataka oko prvog gradonacelnika grada Beograda, po oslobodjenju 1945 godine ! Koliko ja imam saznanja, prvi gradonacelnik grada Beograda po oslobodjenju, bio je general Ljubodrag Djuric !
Mislim da se cak iz pojedinih arhivskih gradja to i moze lako proveriti ! Ako autori teksta imaju neka druga saznanja o periodu kada je general Ljubodrag Djuric bio gradonacelnik grada Beograda, molim bar ukratko da mi odgovorite !!!!
Unapred zahvalan !
.jpg)
