Izvor: Blic, 25.Apr.2012, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok: Beara mi rekao da mora da se reši zarobljenik
Bivši opštinski funkcioner iz Zvornika posvedočio je danas na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom da mu je posle pada Srebrenice u julu 1995. visoki oficir Vojske RS Ljubiša Beara rekao da se "mora rešiti" muslimanskih zarobljenika i da su to naredila "dva predsednika".
Uz zaštitu identiteta, svedok optužbe je, pod pseudonimom KDŽ-320, izjavio da je tokom kratkog susreta pukovnik Beara zatražio i da zvorničke vlasti pomognu u pokopavanju ubijenih Muslimana.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Tribunal je Bearu, koji je bio šef bezbednosnog sektora Glavnog štaba VRS, zbog genocida u Srebrenici 2010. osudio na doživotni zatvor. Beara se žalio na tu presudu.
Karadžić je, takođe, optužen za genocid u Srebrenici, odnosno ubistvo više od 7.000 muslimanskih zarobljenika u danima pošto je VRS 11. jula 1995. zauzela tu enklavu pod zaštitom UN u istočnoj Bosni. U to vreme, Karadžić je bio predsednik RS i vrhovni komandant njenih oružanih snaga.
Napominjući da ne može reći kada se tačno sastao s Bearom u komandi Zvorničke brigade VRS, svedok je izjavio da nije bilo istinskog razgovora, nego da je on saslušao pukovnikov "kratak monolog".
- Pukovnik je rekao da ne može da kontroliše zarobljenike i da mora da ih se reši... Kazao je i da to čini po naređenju dva predsednika - rekao je KDZ-320, dodajući da su ga te reči "šokirale".
Naglasio je da Bearu ništa nije pitao i da je posle susreta sa njim napustio područje Zvornika, zbog čega ne zna da li je neko postupio po pukovnikovom nalogu.
Optužnica
Prema optužnici protiv Karadžića, u kravičkom skladištu, srpske snage su ubile oko 1.000 muslimanskih zarobljenika.
Optužnica protiv bivšeg predsednika RS obuhvata i progon muslimanskih i hrvatskih civila širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN, 1992-95.
Veći deo unakrsnog ispitivanja, Karadžić, koji se brani sam, posvetio je osporavanju da bi on mogao biti jedan od "dva predsednika" za koje je Beara rekao da su mu naredili da se "reši" muslimanskih zarobljenika.
Svedok je odgovorio da Bearu nije pitao, a da iz njegovih reči nije ni shvatio ko su "dva predsednika" na čije se naređenje pozivao.
Karadžić je, uz napomenu da su se mnogo puta sretali, pitao svedoka smatra li mogućim da bi on, kao predsednik RS, "odobrio, a kamoli naredio streljanje ratnih zarobljenika".
- Znajući vas sa više od 20 susreta, ni u jednom trenutku nisam verovao da vi to možete narediti - odgovorio je KDZ-320.
Sa Karadžićem, kako je izjavio, nikada nije razgovarao o susretu sa Bearom, niti je imao utisak da on o tome nešto zna.
Na sugestiju optuženog, svedok je dozvolio mogućnost da je pukovnik Beara naređenje "dva predsednika" spomenuo samo da bi ostavio utisak i ubedio ga da postupi po njegovom nalogu.
Karadžić je sugerisao, a KDŽ-320 potvrdio, i da je Beara obrazložio da zarobljenike ne može da kontroliše zato što su "opasni".
Svedočila Eva Tabo
Po okončanju iskaza KDŽ-320, svedočenje na procesu Karadžiću započela je Eva Tabo, veštak tužilaštva za demografiju. Tabo će svedočenje nastaviti sutra ujutro.
Karadžić je svedoka ispitivao i o incidentu koji je 13. jula 1995. izazvao masovno ubistvo zarobljenih Muslimana u skladištu u selu Kravica.
KDŽ-320 izjavio je da je od vozača autobusa koji je zarobljene dovezao do skladišta čuo da su Muslimani u autobusu oteli pušku od čuvara i zapucali, na šta su srpski policajci spolja otvorili vatru na autobus.
- Potom su sve izveli napolje, vozača je neko prepoznao, pa su ga odvojili, a ostale zarobljenike su pobili - preneo je svedok vozačevu priču.
Povezane vesti: Zaštićeni svedok o Srebrenici iza zatvorenih vrata Zaštićeni svedok govorio o streljanju srebreničkih Muslimana
