Izvor: Politika, 06.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedoci saradnici između zločina i kazne
Svedoci saradnici, moćni adut tužilaštava širom sveta u dokazivanju krivice mafije, u Srbiji su prvi put upotrebljeni u procesu za atentat na premijera Zorana Đinđića. Tokom tri i po godine suđenja, saslušana su čak četvorica svedoka saradnika za koje su advokati odbrane tvrdili da su instruisani da potvrde optužnicu, kao i da im se zbog njihove kriminalne prošlosti ne može verovati.
Prvi pokajnik u istoriji domaćeg pravosuđa u jesen 2003. godine postao je Ljubiša Buha Čume, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ubrzo su ovaj status dobili Miladin Suvajdžić zvani Đura Mutavi i Zoran Vukojević Vuk. Nepune tri godine kasnije, kada je suđenje bilo već u završnoj fazi, svedok saradnik postao je i Dejan Milenković Bagzi.
Dok su se u Specijalnom sudu u Beogradu davale završne reči u procesu veka, najpoznatiji svedok saradnik Ljubiša Buha Čume boravio je u Sinju u Hrvatskoj, posmatrajući konjske trke. Štaviše, njegovo grlo Šakira Boma je prošlog vikenda trijumfovala tako da je i uvek oprezni Buha bio raspoložen i za slikanje za novine.
Bagzi teretio i Čumeta
Ipak, bivši vođa "surčinskog klana" nije uvek bio raspoložen za pojavljivanje u medijima. Kada se 19. aprila 2004. godine pojavio na sudu kao svedok saradnik, zahtevao je da javnost bude isključena. Kako se nezvanično moglo saznati, Buha je ponovio brojne optužbe na račun "zemunskog klana" koje se odnose na ubistva, otmice i trgovinu drogom, kao i veze s policijom, obaveštajnim službama i političarima.
O samom atentatu Čume nije govorio jer je u martu 2003. godine, posle sukoba sa Legijom i Dušanom Spasojevićem, bežao od bivših ortaka koji su, kako je objavljeno u medijima, pokušali da ga likvidiraju u Turskoj. Izbegavši smrt po drugi put (prethodno je preživeo pokušaj ubistva u Zemunu) i nakon što je minirana mehanizacija njegove firme "Difens roud", Buha odlučuje da svedoči protiv "zemunaca". Prvi iskaz specijalnom tužiocu dao je u Slovačkoj.
U međuvremenu je izvršen atentat a pošto su indicije vodile policiju prema Legiji i Spasojeviću, koje je on dobro poznavao, Čumetovo svedočenje je dobilo na značaju. Kao svedok saradnik u nekoliko navrata je prihvatao i odbijao policijsko obezbeđenje. Nastavio je da se bavi privatnim biznisom, ali i konjskim trkama.
Njegov nekadašnji ortak iz Surčina Dejan Milenković Bagzi takođe je dobio status svedoka saradnika, ali tek u junu 2006. godine. Za razliku od Čumeta pristao je da govori javno, ostalo je zapamćeno da se prvi put pred sudskim većem pojavio u belom odelu. U novembru prošle godine potvrdio je navode optužnice u vezi sa atentatom na premijera Đinđića. Prema njegovim rečima, ubistvo su planirali Milorad Ulemek Legija i Dušan Spasojević, a cilj je bio prevrat jer "zemunski klan" više nije mogao da utiče na predstavnike vlasti.
Osim optuženih, nije štedeo ni Buhu o kome je govorio kao neposrednom izvršiocu ubistva Zorana Petrovića Šempe u Surčinu, ali i o kriminalcu kod koga su brojane pare dobijene kao otkup za Miroslava Miškovića. Bagzijeve optužbe trebalo je da proveri radna grupa koju je formiralo Specijalno tužilaštvo. Šta su utvrdili i da li će njihov nalaz uticati na status Čumeta, do sada nije saopšteno.
Ubistvo "pokajnika" Zorana Vukojevića
Inače, u optužnici za ubistvo premijera Milenković se teretio za pokušaj ubistva premijera Zorana Đinđića na autoputu 21. februara 2003. godine kod "Beogradske arene", kao i za saučesništvo u atentatu. Osim toga, nalazio se i među optuženim pripadnicima "zemunskog klana" protiv kojih se vodi odvojen proces za niz likvidacija i otmica.
Milenković, nakon što je izbegao policijski prepad u Meljaku kod Beograda kada su likvidirani Spasojević i Mile Luković Kum, uhapšen je u julu 2004. u Solunu, a njegovo izručenje trajalo je skoro sedam meseci. U policijskim arhivama Milenković je još devedesetih godina prošlog veka evidentiran kao član "surčinskog kriminalnog klana".
Svedok saradnik Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, koji se još tokom akcije "Sablja" kandidovao za ovaj status, 15. aprila 2004. godine u Specijalnom sudu potvrdio je navode optužnice da je Zvezdan Jovanović pucao u premijera Đinđića. Jedan je od prvih "zemunaca" koji je uhapšen, a njegov iskaz praktično je potvrdio početne indicije da "zemunski klan" stoji iza atentata na premijera. Suvajdžić je u klanu imao ulogu logističara. Pronalazio je stanove u kojima su se krili pripadnici klana, dilovao je drogu za klan i bio neka vrsta Spasojevićevog potrčka. Iako je u klanu važio za osobu koja samo ćuti, sluša i izvršava naređenja, posle hapšenja se ispostavilo da mu nadimak Mutavi baš i ne odgovara.
Zoran Vukojević Vuk, inače bivši policajac, bio je šef obezbeđenja Dušana Spasojevića. Kao i Suvajdžić, uhapšen je u policijskoj akciji "Sablja" i u jesen 2003. godine dobio je status svedoka saradnika.
U iskazu zatvorenom za javnost, 14. aprila 2004. godine, Vukojević je uglavnom ponovio svoj iskaz iz istrage u kojem je potvrdio navode optužbe. Prema nezvaničnim informacijama, pred većem Specijalnog suda, ispričao je da su mu Spasojević i Luković "bezgranično verovali" pa je, kako je rekao, bio svedok mnogih dogovora i planova. Optužio je "zemunski klan" za atentat na premijera, a kao motiv naveo je sprečavanje hapšenja Spasojevića i izručivanje pripadnika JSO Haškom tribunalu. Vukojević, koji je prethodno odbio da uđe u program zaštite svedoka, ubijen je u junu prošle godine. Njegovo telo nađeno je u šipražju pored autoputa Beograd – Zagreb, nedaleko od aerodroma "Nikola Tesla"a policija je za ovaj zločin osumnjičila "zemunca" Aleksandra Simovića, koji je uhapšen nekoliko meseci kasnije.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: ]
.jpg)
