Izvor: Southeast European Times, 19.Nov.2012, 22:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve više gojaznih u regionu

Globalna epidemija gojaznosti hara Jugoistočnom Evropom upozoravaju stručnjaci, koji smatraju da su glavni uzroci nedostatak fizičke aktivnosti i loša ishrana.

19/11/2012

Katica Đurović za Southeast European Times iz Beograda -- 19.11.2012.

Podgoričanka Ljiljana Radičević (54) teško može da zamisli život bez viška kilograma.

Problemi sa težinom su počeli od njenih ranih 20-ih godina, kada se udala. Stvari su se pogoršale kada je rodila >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << svoje dvoje dece, a danas Ljiljana ima 110 kilograma. I deca su joj gojazna.

„Znam da je loše po moje zdravlje to što imam toliko kilograma, ali dijete ne daju rezultate. Nemam para za skupe dijete ili zdravu hranu, a to što istovremeno podižem decu i bavim se kućnim poslovima ne pomaže“, kaže Radičević zaSETimes.

Ljiljana je samo jedna od mnogih stanovnika Jugoistočne Evrope koji pate od gojaznosti.

I pored toga što u regionu postoje brojni programi za skidanje težine, ljudi imaju više kilograma nego ikada pre, konstatovali su stručnjaci na regionalnoj konferenciji o gojaznosti održanoj na Zlatiboru prošlog meseca.

Učesnici konferencije su zaključili da je u budućnosti potrebno investirati u prevenciju gojaznosti i istakli značaj edukacije o negativnim aspektima tog fenomena.

„Lekari u Srbiji prate međunarodne trendove u borbi protiv gojaznosti, ali država i prehrambena industrija moraju da učine više. Akcenat u budućoj borbi protiv gojaznosti mora da bude na propisima o sadržaju šećera i masti u hrani, posebno hrani za decu“, kaže zaSETimespotpredsednik Evropske asocijacije za proučavanje gojaznosti Dragan Marić.

Kao i u ostatku sveta, nedovoljna fizička aktivnost i loša ishrana ključni su faktori koji uzrokuju porast gojaznosti u regionu, kažu stručnjaci.

„Gojaznost se definiše kao abnormalna akumulacija masti koja može da dovede do brojnih zdravstvenih problema, kao što su visok pritisak, srčani udari i dijabetes. Gojaznost postoji kada imate indeks telesne mase (ITM) veći od 30. To je indeks težina-visina koji se koristi za klasifikaciju viška telesne težine i gojaznosti kod odraslih“, kaže zaSETimesdr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista za hranu Instituta za javno zdravlje Srbije.

Stručnjaci takođe smatraju da je prevalencija gojaznosti u Evropi utrostručena u poslednje tri decenije.

„Moderan način života, koji podrazumeva dugo radno vreme, velike razdaljine između kuće i posla i neredovnu ishranu, glavni je uzrok bolesti kao što je gojaznost“, kaže zaSETimesBelma Ačić-Buturović sa Univerzitetskog kliničkog centra u Sarajevu.

Loša ishrana jedan je od glavnih uzroka širenja gojaznosti. [AFP]

„Teško je balansirati između ispita i predavanja i istovremeno se zdravo hraniti. Po ceo dan sam van kuće i jednostavno jedem ono što je najlakše pripremiti“, kaže student iz Skoplja Ognjen Ivanovski zaSETimes.

Za neke je i ekonomska situacija jedan od faktora. „Brinem se o obrocima za decu. Trudim se da tu bude što više zdrave hrane, ali sa današnjim cenama to nije uvek jednostavno“, kaže Ivana Trajkovska, majka dvoje dece u Makedoniji, zaSETimes.

Stručnjaci u regionu slažu se da borba protiv gojaznosti može da bude ispravna samo zajedničkim naporima društva: zdravstva, prehrambene industrije, školstva i medija. Pošto se gojaznost ne može „izlečiti“, najefikasniji i najvažniji faktor je prevencija.

U proteklih nekoliko godina, ministarstvo zdravlja Turske vodi ambicioznu kampanju protiv rastućeg trenda gojaznosti u toj zemlji. Između ostalog, biće uvedene mere poput obaveze restorana i pekara da objavljuju kalorijski sadržaj jela, dok će visok sadržaj šećera u voćnim i gaziranim napicima biti isticana na posebnim etiketama.

Turkan Dagoglu, potpredsednik turske parlamentarne komisije za zdravstvo, smatra da je vladina politika protiv gojaznosti uspela da podigne svest o posledicama po zdravlje gojaznih osoba.

Ako porodice novorođene dece ne poznaju dovoljno problem gojaznosti, ne mogu pravilno da usmere svoje bebe, što neizbežno dovodi do toga da krenu da jedu brzu hranu, kaže Dagoglu zaSETimes.

„Dakle, izuzetno je važno da ljudi shvate i razumeju o čemu se tačno radi i kako gojaznost može da utiče na njihov kvalitet života. Na drugoj strani, porodični lekari koji prate zdravstvene indikatore svih građana trebalo bi da snose mnogo veću odgovornost u odnosu na taj rastući trend i podstiču ljude da vode aktivan život i paze na ishranu“, kaže ona.

Svetska zdravstvena organizacija je 2010. objavila rezultate zdravstvenih istraživanja iz 2008. i 2009. godine. Bosna i Hercegovina (BiH) i Hrvatska bile su među prvih deset zemalja sa najdebljim stanovništvom na svetu u protekloj deceniji. BiH je bila šesta, sa 62,9 odsto građana sa viškom kilograma. Hrvatska je zauzela deveto mesto sa 61,4 odsto.

Prema rezultatima istraživanja Instituta za javno zdravlje BiH, građani imaju loše navike kada je reč o ishrani: jedna trećina stanovništva svakodnevno jede voće i/ili povrće. Tek 15 odsto populacije vežba jednom nedeljno.

Slična je situacija i u Srbiji. Prema nalazima Instituta za javno zdravlje, više od 50 odsto populacije ima blagi višak kilograma, 37 odsto ima višak kilograma i 18 odsto je gojazno.

Epidemija pogađa i decu. [AFP]

„U samo 20 godina, broj gojaznih i ljudi sa viškom kilograma u Srbiji se utrostručio. Do pre nekoliko decenija problem je bila neuhranjenost kod dece, ali je danas to gojaznost, jer je 18 odsto dece gojazno“, kaže Gudelj-Rakić.

Prema istraživanju srpskog ministarstva zdravlja, oko 33 odsto dece provodi u proseku tri sata dnevno za računarom, dok se 25 odsto bavi sportom.

„Visoka prevalencija viška kilograma i gojaznosti je veliki zdravstveni problem među odraslim građanima Srbije. Potrebno je promovisati svakodnevnu fizičku aktivnost i zdravu ishranu progresivnim izmenama načina života i stvaranjem za to pogodnog okruženja“, kaže Gajević.

Institut za sport i medicinu u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta, pokrenuo je 2009. inicijativu sa ciljem da se građani podstaknu na bavljenje sportom.

Projekat pod nazivom „Koji je tvoj sport“ je dešavanje koje putuje Srbijom i pruža lokalnim sportskim klubovima platformu za promovisanje njihovog sporta i koja naglašava značaj sporta, zdrave ishrane i zdravog života. Čitav grad poziva se da se oproba u nekom sportu i bude aktivan. Tu su i lekari da daju savete u vezi sa zdravljem i ishranom.

Specijalisti kažu da je gojaznost sve više problem i u Rumuniji.

„Ono što najviše zabrinjava jeste alarmantan porast gojaznosti kod dece, koja pogađa dve petine dece, uglavnom zbog neuredne ishrane u porodici. Ta deca su najranjiviji segment društva i sigurni kandidati za ozbiljne bolesti srca kasnije u životu“, kaže zaSETimesGeorge Mencinicopši, direktor Instituta za istraživanje hrane u Bukureštu.

Na žalost, država ne shvata ozbiljno ovaj problem, kaže Mencinicopši

„Iako je gojaznost najraširenija bolest povezana sa ishranom, Rumunija nema nacionalni plan za tu oblast, za razliku od većine država. Gojaznost bi trebalo da bude svrstana u probleme javnog zdravlja i država bi morala da napravi plan prevencije.“

Dopisnici SETimes Pol Ćokoju iz Bukurešta, Biljana Lajmanovska iz Skoplja i Dražen Remiković iz Sarajeva učestvovali su u izradi ovog članka.

Nastavak na Southeast European Times...