Izvor: Blic, 02.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve smo viši, deblji, lepši i lenji
Sve smo viši, deblji, lepši i lenji
Srbi su za poslednjih četrdeset godina porasli dva centimetra, udebljali se u proseku oko 10 kilograma, prolepšali se (blizu 60 odsto populacije čine žene), ali se i ulenjili, pokazala je studija koja je rađena u okviru akcije uspostavljanja sistema sportskih aktivnosti. U isto vreme, samo u Nemačkoj, stanovništvo je poraslo za 11 centimetara, dok se fizičkim aktivnostima bavi skoro polovina nacije - najčešće kroz obavezne programe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekreacije. Kod nas sportske aktivnosti, pokazalo je istraživanje, upražnjava manje od 15 odsto populacije. Naši ljudi se još hrane neadekvatno, pokazala je studija, jer i dalje je za većinu važnije da jedu, nego šta i kako jedu. Navike nepravilne ishrane se kod nas prenose s kolena na koleno, s tim što su nekada ljudi imali mnogo kvalitetniju hranu koji su sami proizvodili.
Iako važimo za sportsku naciju, dr Ljubomir Pfaf kaže da su naši ljudi neposvećeni sportu, smatraju da to nije ništa, a sport je jako važna strana života.
- Vikende koriste za relaksaciju u kafićima, na splavovima uz piće i hranu, umesto da se tada bave nekim sportom. Gojaznost, ipak, nije problem siromašnih nacija, jer onda to ne bi bio veliki problem za Nemce, Amerikance, Britance... Problem je pre svega u nepravilnoj ishrani. Postoji jedna narodna poslovica koja kaže - 'doručak pojedi sam, ručak podeli s prijateljem, a večeru ostavi neprijatelju' - navodi Pfaf, jedan od najpoznatijih naših nutricionista. Pfaf kaže da mi još imamo kvalitetniju hranu nego mnogi drugi, jer 'imamo čistu eko-sredinu i vrlo malo koristimo ekspres hranu i gotova jela'.
Profesor Suzana Miletić, fitnes instruktor iz studija 'Power Gym Plus fitness', kaže da su ljudi koji dolaze da vežbaju 'u generalno lošem fizičkom stanju, a dolaze tek kada primete neke krajnje simptome, kao što su gojaznost, visok krvni pritisak, nervoza, psihički nemir i anksioznost'.
- Jedan od glavnih razloga je posvećenost poslu, pa s tim u vezi najčešći je tip menadžerskih bolesti, i tek kada prepoznaju simptome i lekar kaže da je pet do dvanaest, oni dolaze kod nas - kaže Miletićeva i dodaje da dosta uticaja na fizičku zapuštenost ima i nepravilna ishrana, ali da to nije glavni razlog za generalno loše stanje.
- Najzdravija ishrana ne postoji, to je širok pojam, jer majci sa dvoje dece ne odgovara ista ishrana kao nekom tinejdžeru. Nažalost, mi ishranu moramo da prilagođavamo načinu života i još nisam srela osobu koja nije u stresu, žurbi, pa je i ishrana takva. Svi ti saveti koji mogu da se pročitaju u časopisima su generalizovani i ne moraju svakom da odgovaraju. Isto je i sa treningom, i ljudi sve više traže ličnog trenera koji poznaje njihove navike, posao i koji može adekvatno njima da prilagodi trening - navodi Suzana Miletić.
Američka zdravstvena organizacija je pre nekoliko godina propisala šta Amerikanci treba da jedu kako bi smršali. Preporuka je bila da se u ishrani koristi što veća količina ugljenih hidrata. Međutim, 2000. godine u toj zemlji je proglašena epidemija gojaznosti.
- Mislim da je prvi od uzročnika preokupiranost poslom i čovek kada ima 10 do 15 kilograma više nalazi se u stresu i tada treba da se reaguje na pravi način. Brza hrana je sama po sebi produkt modernog načina života i koliko smo puta sami sebe uhvatili da kad nema šta drugo svratimo u 'Mekdonalds', koji nam je usput. Problem je kada se to radi sedam dana u nedelji za svaki obrok. Jedan od bitnih razloga zašto unositi hranu tokom celog dana je i to što održavamo metabolizam na visokim vrednostima. Ako ne jedemo, a to ljudi često rade misleći da će da smršaju, metabolizam se smanjuje i naše telo reaguje tako što snižava sve životne funkcije i smanjuje energetsku potrošnju i pri tom zadržava sve energetske depoe tamo gde jesu - kaže Pfaf.
U proseku, mladi ljudi su poslednjih godina sve viši - dovoljno je izaći na ulicu i videti da visina od 175, 180 centimetara više nije neobična ni za žene, a nekad je ta visina bila normalan samo za košarkaše, piše u istraživanju.
- Ja sam na primer šezdesetih sa nešto manje od dva metra visine bio centar. Dugo su igrači preko 200 centimetara bili pravi raritet. Čuveni Džimi Petričević sa 210 bio je čudo, ali je bio i trom - kaže za 'Blic' Dragan Kapičić, bivši košarkaš Crvene Zvezde, i dodaje:
- Danas visina 225, 230 centimetara nije ništa neobično. Evidentno je da se visina pomerila nagore za nekoliko centimetara.
Kapičić se ne slaže sa ocenama iz istraživanja da smo sve lenji i kaže da smo mi definitivno sportska nacija. On kaže da naši ljudi vole sport, ali da nedostaje popularizacija bavljenja sportskim aktivnostima.
- Treba još mnogo da se radi, a za to su naravno neophodna ulaganja. Masovnije bavljenje sportom zahteva lakšu dostupnost terena, a to dosta zavisi od standarda. Na Zapadu u svakoj školi, ulici postoji bazen, tereni. Deci i mladima je lako da odmah posle nekih obaveza dođu do mesta gde se mogu baviti sportom. Pored toga, potreban je rad i na mentalnom planu da bi se ostvarili što bolji rezultati - zaključuje Kapičić.
Tajnu da smo i dalje lepi, Katarina Stojanović, glavni urednik TV 'Košava' i dipl. modni novinar, objašnjava činjenicom da nedostatak novca i pored mnogo izbora sve nas čuva od degeneracije svake vrste. Stojanovićeva kaže da je kao stručnjak ponosna na to da se kod nas još uvek zna šta je ženstveno, a šta muževno.
- Često sam u kontaktu sa strancima i njihovo mišljenje je isto. Budućnost evropske civilizacije leži u njenom istočnom delu - ocenjuje Stojanovićeva.
Ako pogledamo kako su naši ljudi obučeni, nećemo pogrešiti ako ustvrdimo da je prosečna Beograđanka ženstvenija od vršnjakinje na Zapadu - kaže Stojanovićeva i to argumentuje činjenicom da je
nedavno u jednim holandskim dnevnim novinama čitala tekst posvećen devojkama iz 'Elitove' filijale u Beogradu, za koje autor kaže da su već 'markirane' kao vrhunska modna lica. Jedno od prvih lica koje je svetu predstavilo 'prolepšanu Srbiju' bila je Katarina Rebrača.
- Devojke se neguju, prate modu, a s druge strane imaju profilisanu pažnju da je pored ostalih njihova uloga i da ulepšavaju okolinu. Mislim da to nije mana. Pamet i lepota ne moraju da isključuju jedno drugo - zaključuje Stojanovićeva.
Stručnjaci kažu da je naša prednost i u tome što se životna filozofija Zapada svodi na to da briga o spoljašnjem izgledu ima jednu vrstu rutine, pri čemu se gubi pravi lični identitet. Muškarci kod nas ostaju muškarci - kaže Stojanovićeva i tvrdi da zbog, još jakog, patrijarhalnog odnosa u porodici žena mora da bude doterana. To je naša filozofija koja nam daje prednost u odnosu na Zapad, gde se linija između polova nezaustavljivo gubi. N. Jaćimović Do Evrope pet centimetara
Građani Srbije i Crne Gore sve su viši i generalno važe za visoke, ali su još niži od prosečnog Evropljanina. Prema najnovijim istraživanjima, za Evropljanima zaostajemo za oko pet centimetara. Prosečna visina muškaraca u evropskim zemljama kreće se od 168 do 191 centimetra, dok je u Srbiji i Crnoj Gori između 165 i 187. Kod žena odnos se kreće od 156 do 175 centimetara u Evropi u odnosu na SCG gde je najviša prosečna ženska visina 170 centimetara. Istovremeno, Evropljani su u prethodnom periodu postali teži za prosečnih 20 kilograma u odnosu na 10 u SCG. Među debele nacije u Evropi ubrajaju se Holanđani, Nemci i Britanci. Uzrok za debljinu je najčešće nepravilna ishrana i višak masnoća na tanjiru. Najvitkiji su Francuzi, u toj zemlji samo sedam odsto stanovništva se može smatrati debelim. Za Francuze se kaže da jedu često, malo i zdravo, zbog toga što koriste dosta povrća a malo mesa. Građani Sjedinjenih Američkih Država važe za jednu od debljih nacija. Kada se porede sa Evropljanima, Amerikanci jedu 72 odsto više hrane. Istovremeno u američkim tanjirima se nalazi i mnogo kaloričnija hrana nego u evropskim. To se može videti i u samoposlugama. Pakovanja na primer čokolade u SAD su za 41 odsto veća nego u Evropi, porcija hot-doga veća je za 63 odsto, a pakovanja jogurta za čak 82 odsto. Amerikanci deblji od Evropljana
Građani Sjedinjenih Američkih Država važe za jednu od debljih nacija. Kada se porede sa Evropljanima, Amerikanci jedu 72 odsto više hrane. Istovremeno u američkim tanjirima se nalazi i mnogo kaloričnija hrana nego u evropskim. To se može videti i u samoposlugama. Pakovanja na primer čokolade u SAD su za 41 odsto veća nego u Evropi, porcija hot-doga veća je za 63 odsto, a pakovanja jogurta za čak 82 odsto.
