Izvor: Blic, 20.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve neki fini ljudi
Umreženost čoveka - Sve više se govori o tome kako je posredstvom interneta i drugih sve mnogobrojnih tehničkih pomagala čovek „umrežen u globalnu mrežu". Ako je to u smislu sveobuhvatnog nadzora, nažalost, tačno, ne bi li tada bilo prigodnije da se, umesto o „umreženom čoveku", govori o čoveku koji je uhvaćen u mrežu. Pošto se u njoj već svi koprcaju, uzaludna su i još više zakasnela preispitivanja ko je mrežu bacio i zbog čega smo tako bezglavo u nju uleteli. Sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što sada možemo da učinimo je da makar povremeno iz jednog od okaca izvirimo da bismo se makar podsetili kako izgleda stvaran „neumrežen" život.
Jadni roditelji - Roditelji su nekada brinuli da im komšija ne pojuri decu zbog toga što su posegla za voćem iz njegove bašte. Ili zbog toga što nisu došla kući pre ponoći. Ponekad što su otišla na reku bez pitanja. Ili zbog neke školske zađevice ili bezazlene tuče.
Danas brinu ako u zoru nisu pristigli. Zbog kriminala i droge. Zbog nesigurnosti, naspram koje nekadašnje brige ne deluju ozbiljno. Sve u svemu, zbog opšte ugroženosti i lične bespomoćnosti. Teško je reći da li zbog toga treba žaliti decu ili, možda još više, njihove jadne roditelje.
Duša od čoveka - Kod nas nije nimalo neuobičajeno da se posle ubistva ili nekog drugog zlodela čuje kako je počinilac „duša od čoveka". Kako je poznat kao pristojna i uljudna osoba koja se nikome nije zamerila. Zanimljivo je da se oni koji daju takve izjave ne pitaju zbog čega je tako „divan čovek" potegao oružje? Zbog čega je ubio? Gde mu je bila „duša" kad je to činio?
