Izvor: Politika, 31.Mar.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manje šale, a sve veća potreba za smehom
Prvom aprilu se pridaje manje formalnog značaja nego ranije, mada bi u vreme besparice humor bio dobar „ventil”
Nasamariti nekog da se hitno javi iako ga niko nije zvao ili ga obavestiti o događaju koji se nije desio, tipične su šale kojima su stanovnici pojedinih delova sveta, pa i Srbije, uveseljavali jedni druge na današnji dan, ali za koje, čini se, imaju sve manje vremena, razloga i interesovanja.
Čar prvog aprila dugo je ležala u međusobnim šalama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dakle neposrednom kontaktu između ljudi koji su smišljali slatke male prevare da zasmeju sebe i druge. U poslednje vreme svoju dozu komike dobijaju iz humorističkih serija, na nezvanični međunarodni dan šale i svakog drugog dana. Humor ostavljaju medijima koji u javnost namerno plasiraju prvoaprilske dezinformacije koje prvo zaprepaste a onda nasmeju. Neke od lažnih vesti bile su i: napravljen je hamburger za levoruke, potvrđen je život na Jupiteru, Ajfelov toranj će se premestiti na drugu lokaciju.
Profesionalni komičari, aforističari i satiričari ističu da je humor najpotrebniji upravo u najgorim vremenima i da je zato loše što mnogi ljudi u Srbiji, pritisnuti besparicom, ne nalaze razlog za smeh i šalu.
Aforističar Aleksandar Čotrić kaže da je ovaj neformalni praznik izgubio nekadašnji značaj, jer ljudi više jedni drugima ne priređuju šale.
– Nažalost, drugi nam danas priređuju šale. Neprijatne. Takva nam iznenađenja priređuju da nam se čini da je svakog dana prvi april – smatra Čotrić.
On dodaje da je i medijima danas teško da smisle neuobičajeni događaj za prvi april, jer se u Srbiji svakog dana dešava mnoštvo stvarnih fantastičnih događaja.
– Jedan stranac je nedavno napisao da u šetnji od Slavije do Kalemegdana nije video nijednog nasmejanog čoveka. To je loše. Trebalo bi svakog dana da se šalimo. Ali, hajde makar danas da budemo nasmejani, a ne zlobivi – kaže Čotrić.
I drugde ljudi više ne pribegavaju lukavstvima koja bi izazvala kikot, jer se retko viđaju sa drugima ili se druže na društvenim mrežama. Nemački antropolog Ginter Hiršfelder je primetio da prvoaprilske smicalice zahtevaju direktan kontakt za koji Evropljani više nemaju vremena. U Škotskoj se, međutim, zadržala tradicija da se na leđima prijatelja prilepi papir na kojem piše „šutni me”. I Francuzi i Italijani tu i tamo znaju nekoga da povuku za nos, a nasamarenu osobu nazivaju „aprilskom ribom” verovatno aludirajući na mladu ribu koju je lako namamiti, odnosno prevariti.
Ali, ovaj datum neće ostati neprimećen ni u Srbiji.
U Kruševcu se održava 21. međunarodni festival humora i satire „Zlatna kaciga”, a u Zaječaru – „Dani humora i satire”. Večeras će posla imati i domaći stendap komičari koji sami na sceni bez scenografije prepričavaju svoje doživljaje ili analiziraju svet oko sebe izazivajući smeh. Komičar Srđan Dinčić ističe da čim njegove kolege i on imaju posla, jasno je da u Srbiji nije nestala potreba za humorom.
– Ljudi dolaze na naše nastupe jer im očigledno treba humor. Što je teža situacija u društvu, to je ljudima potrebniji ventil u vidu komedije – smatra Dinčić.
A aforističar i satiričar Dragutin Karlo Minić će u svom duhu reći da značaj prvog aprila čak i raste, jer se ovaj datum prvobitno vezivao „za dvorske budale čiji se pokret danas širi”.
– Mi smo sve veće dvorske budale političara i bankara – kaže Karlo Minić i zaključuje:
– Šala je jedini lek, a kako bolest uzima maha, treba nam sve veća količina leka.
-----------------------------------------------------
Dvorske lude začetnici trenda
Dan svih luda, kako se u nekim zemljama naziva današnji datum, obeležava se u više država u Evropi mada njegovi koreni nisu sasvim jasni. Moguće je da ime duguje nekadašnjim dvorskim ludama zaduženim za zbijanje šala i osmišljavanje trikova. Enciklopedija „Britanika” pronalazi izvore ovog praznika u starom Rimu i Indiji, ali ga vezuje i za Francusku posle prelaska na gregorijanski kalendar: oni koji su i dalje računali vreme po julijanskom kalendaru nazivani su „budalama”. U svakom slučaju, cilj šaljivdžija jeste da na današnji dan nekoga povuku za nos.
Narod je neprestano predmet šale
– Narod se manje šali, ali je zato neprestano predmetšale.Vlast je ovde oduvek bila ta koja se s narodom zavitlavala,pravila viceve na račun naroda, a često nije prezala ni od crnoghumora, koji je često prelazio u tragediju – smatra Dragoljub Ljubičić Mićko, član nekadašnjeg „Indeksovog radio pozorišta”.
J. Stevanović
objavljeno: 01.04.2013.
