Izvor: Politika, 10.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manje beba
Dok svoje bebe guraju u kolicima duž Na Prikope, glavne trgovačke ulice u Pragu, Jelena Hejtmankova i njene dve prijateljice razneženo razgovaraju o želji da imaju još dece. Ali, iako se tek približavaju 30. godini, svesne su da će se ipak zadržati na samo po jednom detetu.
"Deca su danas skupo zadovoljstvo, a nema ko ni da ih čuva – ne postoje vrtići i zabavišta kao kada sam ja bila dete, a nema ni dadilja", sa setom se Hejtmankova, sada na porodiljskom odsustvu, priseća besplatnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << staranja o deci iz vremena komunizma.
Ovako "Njujork tajms" počinje tekst o zabrinjavajućem dugogodišnjem padu nataliteta u evropskim zemljama koji je sada dostigao najniži nivo u istoriji. Potencijalni roditelji odlučuju se za jedno ili nijedno dete, a Evropljanke, danas obrazovanije nego ranije i zaposlene, nemaju vremena za decu koja su, kako tvrde, skupa za izdržavanje.
Mladih sve manje
Kao posledica ovakvog trenda, stari kontinent zaista je postao vremešan, jer je mladih sve manje. Zbog ovakvog demografskog modela, u mnogim zemljama na penzione fondove vrši se sve veći pritisak, dok se radna snaga smanjuje.
Uspaničena zbog ovakvog razvoja događaja, Evropska unija predviđa da će do 2030, ukoliko stopa nataliteta ne bude veća, u ovoj zajednici biti 20 miliona radnika manje. Stručnjaci smatraju da ni imigracija iz neevropskih zemalja, što je već sada krajnje sporno pitanje u većem delu Evropske unije, neće popuniti prazninu čak i ako evropske relativno homogene zemlje budu voljne da prihvate milione pridošlica iz inostranstva.
Kao šlag na tortu stiže nedavni izveštaj Korporacije RAND o niskoj stopi nataliteta u kojoj se upozorava da će ovakva tendencija imati dugoročne posledice i napominje da bi "Evropsku uniju mogla da onemogući u ostvarenju ciljeva u zapošljavanju, ekonomskom rastu i društvenoj povezanosti".
Ono što trenutno najviše zabrinjava jeste drastičan pad nataliteta u istočnoj Evropi. Tu gde je komunizam nekada besplatnim stanovima i dečijim dodacima stimulisao parove da imaju više dece sada su sve beneficije nestale, a troškovi vrtoglavo porasli.
Živa tržišna ekonomija mlade stavlja na muke, jer im sada pruža priliku da se školuju i usavršavaju u inostranstvu i grade karijeru, a sve to nije mogućno ni sa jednim, a kamoli sa više dece. Zbog toga je, prema podacima Evropske unije, u ovom delu sveta najniži procenat nataliteta u svetu u istoriji.
Umesto 2,1 procenta potrebnog da se održi populacija, statistički podaci pokazuju da jedna žena u proseku rađa 1,2 deteta u Češkoj, Sloveniji, Letoniji i Poljskoj. Ništa bolja situacija (1,3 deteta i manje u protekloj deceniji) nije ni u Grčkoj, Italiji i Španiji.
Politički problem
Oskudica beba u Evropi postaje i politički problem. Tako je nemački kancelar Angela Merkel u junu progurala paket inicijativa za pomoć porodicama, odnosno zaposlenim ženama, dok je predsednik Vladimir Putin u maju upozorio da je pad ruske populacije došao do kritične tačke.
Gotovo sve vlade povećavaju dodatke za bebe. Ove godine češki parlament jednoglasno je doneo odluku da udvostruči isplate ženama koje se nalaze na porodiljskom odsustvu. Češko Ministarstvo za rad pre nekoliko godina sastavilo je program za podsticanje imigracije iz Bugarske, Hrvatske, Kazahstana i Ukrajine. Predviđa se da će u ovoj zemlji u narednih 40 godina stanovništva biti manje za 20 odsto, odnosno, da će sa sadašnjih 10 pasti na osam miliona.
Nijedna evropska zemlja 1990. nije imala stopu nataliteta manju od 1,3. Do 2002. bilo ih je 15, i još šest sa stopom ispod 1,4. Broj svog stanovništva nijedna evropska zemlja ne održava kroz natalitet, a samo Francuska – sa stopom priraštaja od 1,8 – ima mogućnost za tako nešto, navodi se u najnovijem izveštaju OEBS-a.
Francuska je dugo radila na podsticanju stvaranja velikih porodica. Nedavno je ženama ponudila oko 960 dolara mesečno tokom perioda od godinu dana ukoliko rode treće dete. Austrijanke tri godine dobijaju oko 570 dolara mesečno za rođenje prvog deteta.
Sa padom komunizma ukinute su sve beneficije koje su dobijali mladi bračni parovi i njihova novorođena deca.
"Uslovi su se promenili i sada je zaista nemoguće da se uskladi porodični i profesionalni život", kaže profesor Jitka Ričtarikova, demograf i savetnik češke vlade, koja podstiče donošenje porodičnih reformi, kao što su subvencije za obdaništa i skraćeno radno vreme.
Kao i druge zemlje i Češka Republika obezbeđuje duga porodiljska odsustva, uglavnom tri godine, tako da majke mogu da se staraju o svojoj deci.
Međutim, plate su male – iako su nedavno duplo povećane, na oko 300 dolara mesečno – a dugo odsustvovanje s posla otežava ženama da se ponovo uklope. Drugo dete bi potpuno onemogućilo mlade majke da se posle šest godina odsustvovanja u potpunosti vrate na posao.
Zato se odlučuju za jedno – ili nijedno.
[objavljeno: ]
.jpg)
