Izvor: Kurir, 18.Jan.2014, 15:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve istine i zablude o ishrani bez mesa

Zablude o vegetarijancima su brojne, pa je za gurmansku naciju kakva je naša ishrana bez mesa neshvatljiva. Redovni i kvalitetni vegetarijanski obroci koji sadrže raznovrsno voće, povrće i mlečne proizvode ne štete organizmu i štaviše, zdraviji su od ishrane prepune masnoća.

Da ne bude zablude, nisu ni svi vegetarijanci isti niti svaki oblik vegetarijanstva ima iste efekte po ljudski organizam.

"Vegetarijanska ishrana koja se sastoji samo od konzumiranja >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << voća i povrća danas je slabo zastupljena čak i u Indiji, zemlji u kojoj je nastala. Ovakva ishrana organizmu ne obezbeđuje dovoljno neophodnih belančevina. Zato danas imamo laktovegetarijance koji u ishrani koriste mleko i mlečne proizvode, dok ovovegetarijanci jedu i jaja. Takva ishrana nije štetna jer organizmu obezbeđuje potrebne količine aminokiselina neophodnih za normalno funkcionisanje", objašnjava za čuveni nutricionista Ljubomir Pfaf.

Nisu tačne ni priče da vegetarijanstvo nužno dovodi do slabljenja imuniteta i lošije krvne slike. Međutim, oni koji odluče da iz ishrane u potpunosti izbace meso moraju pažljivo pripremati obroke i voditi računa o tome da unose sve potrebne hranljive materije.

Istraživači sa Univerziteta Oksford u Engleskoj utvrdili su da vegetarijanci imaju 32 odsto manji rizik od srčanog udara. Glavni uzrok srčanih oboljenja su masne naslage u arterijama koje prevashodno nastaju unošenjem namirnica životinjskog porekla u organizam

"Činjenica je da se u povrću i voću u najvećem sastavu nalaze minerali, vitamini i oligo elementi, a u pojedinima vrstama poput soje, pasulja i krompira, ima i belančevina koje u izvesnoj meri mogu da doprinesu da ćelije normalno funkcionišu. Da bi nadomestili hranljive sastojke iz mesa, vegetarijanci moraju da vode računa da imaju redovne obroke pune raznovrsnog voća i povrća. Belančevine iz mesa najbolje će nadoknaditi sojom koju treba da konzumiraju svakog dana, ali tako da ne bude više od 25 grama soje na 75 grama povrća", savetuje doktor Pfaf.

Pravilna ishrana, kaže on, podrazumeva tri, a idealno pet obroka dnevno. Doručak treba završiti do osam sati izjutra, a zatim u tri do četiri sata razmaka treba unositi po jedan obrok: užinu, ručak, užinu i večeru. Za dobro varenje vegetarijancima se savetuje najmanje 700 do 800 grama povrća dnevno, a od voća se preporučuje jabuka, jer sadrži pektin koji reguliše holesterol i omogućava da se pravilno obavlja funkcija centralnog nervnog sistema.

"Ipak, postoji jedna zabluda kad se govori o vegetarijanskoj ishrani. Činjenica je da mi danas nemamo ni pedalj zemlje, gram vode ili kubik vazduha koji je potpuno čist. Samim tim, prirodne ishrane u onom vidu u kom je nastala danas nema. Najzdravija ishrana je ona koja je redovna i koja snabdeva organizam svim hranljivim materijama. To su hleb, ulje, žitarice, mleko i mlečni proizvodi, jaje, meso, povrće, voće, šećer i koncentrati", smatra Pfaf.

Nastavak na Kurir...