Izvor: Blic, 24.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki građanin dužan 1.687 dolara
Svaki građanin dužan 1.687 dolara
Iako sa spoljnim dugom od 13,5 milijardi dolara Srbija prema jednom od kriterijuma Svetske banke (o učešću duga u bruto društvenom proizvodu) spada u srednje zadužene zemlje, mnogi ekonomisti smatraju da će period od 2007. do 2010. godine, kada nas očekuju rate veće od milijardu dolara, biti kritičan, uz mogućnost da, ako ne ubrzamo dinamiku rasta izvoza i bruto društvenog proizvoda, uđemo u fazu ozbiljne dužničke krize.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Naime, 2008. godine u obavezi smo da otplatimo ratu za spoljni dug od 1,1 milijardu, 2009. godine 1,25 milijardi, a 2010. godine 1,27 milijardi dolara. Trenutni dug od oko 1.687 dolara po glavi stanovnika mnogi smatraju ozbiljnim upozorenjem.
- U kritičnim godinama za otplatu od 2007. do 2010. godine moraćemo da izdvajamo više od četvrtine tadašnjeg izvoza za podmirivanje duga. To znači da ćemo ako do 2007. uspemo da ostvarimo izvoz od četiri do pet milijardi dolara, čak 25 odsto tog iznosa (oko milijardu dolara) morati da dajemo za otplatu duga - kaže profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec. U naredne dve godine moramo da se pripremimo, a to, prema Bajecovim rečima, podrazumeva da prosečna godišnja stopa rasta bruto društvenog proizvoda bude 5 odsto i da učešće izvoza roba i usluga u BDP raste (do 35 odsto 2010. godine).
Osim toga, u dosadašnjoj ekonomskoj istoriji pokazali smo da smo bili lake ruke pri zaduživanju, ali nismo bili srećne ruke pri trošenju pozajmljenog novca jer smo uglavnom trošili na javnu potrošnju. Zaduživanje usmereno na izgradnju infrastrukture ima opravdanja, dok je trošenje u javnu potrošnju opasno - tvrdi Bajec.
Goran Pitić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom ocenjuje da su dalja zaduživanja nužna, ali napominje da je presudno da se sredstva koriste za investicije. On se ne slaže sa kritikom većine ekonomista da ova vlada, kao i prethodna, pozajmljeni novac troši na potrošnju.
- Najveći deo novca ide i sada, kao i ranije, u razvoj infrastrukture, pre svega izgradnju autoputeva, razvoj malih i srednjih preduzeća, infrastrukturu u zdravstvu i obrazovanju. Nije problem u zaduživanju , već na drugoj strani - u nedovoljnom izvozu. Moramo podići privredu, koja će biti u stanju da jedan pozajmljeni dolar vrati sa dva i da otplati dug. Znači lopta je u našem dvorištu - tvrdi Pitić.
Ukoliko izostanu ozbiljni napori Vlade da se nizom akcija podigne izvoz, Pitić smatra da je moguće da zapadnemo u dužničku krizu od 2007. godine, kada nas čeka prva rata od milijardu dolara.
- U tom slučaju, ili ćemo morati da topimo devizne rezerve, što je jako loše, ili da molimo za reprogram dugova, što je takođe nepopularno i neizvesno.
Na opasnost enormnog novog zaduživanja ukazuje profesor Mlađen Kovačević.
- Postoji opasnost da uljuljkani otpisom duga od strane Pariskog i Londonskog kluba nastavimo sa nekontrolisanim zaduživanjem, što nije dobro. Samo prošle godine smo se uz zaduženje od 1,97 milijardi dolara dodatno kratkoročno zadužili. Nismo uspeli ni da isplatimo naftu i gas, pa ukupno zaduženje u 2004. godini iznosi čak 2,4 milijarde dolara. Ako se nastavi sa ovom dinamikom zaduživanja, kroz dve-tri godine biće puno problema - tvrdi Kovačević. K. Preradović
