Izvor: Večernje novosti, 13.Sep.2015, 11:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaki drugi litar iscuri na crno

GOTOVO polovina od 1,5 milijardi litara, koliko se godišnje proizvede mleka u Srbiji, kako "Novosti" saznaju, "iscuri" u "sivu zonu", odnosno, promeni vlasnika bez kontrole državnih sanitarnih organa, i bez plaćanja dažbina. Uz gotovo uobičajenu prodaju svežeg mleka u najbližoj okolini, kao i prodaju sira na pijacama, došlo je i do toga da se, čak i u nekim manjim radnjama, može kupiti mleko "flaširano" u ispražnjene plastične flaše sokova... Odgovornost za ovakvu situaciju, koja stvara >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << probleme, kako velikim proizvođačima mleka, tako i ozbiljnim farmerima, kako navode upućeni, treba tražiti u celom nizu faktora. - Sigurno je da nam nedostaje pojačan nadzor državnih organa, pre svega na pijacama i u manjim radnjama, ili u manjim mlekarama, koje mogu da ponude mleko i mlečne proizvode, napravljene od sirovine kupljene za gotov novac, i isto tako naplaćene - navodi sagovornik "Novosti" iz jedne od najvećih mlekara u Srbiji. - Mini-mlekarama je, koliko je meni poznato, jednostavno, suviše skupo, odnosno, nemaju dovoljno finansija da, ako ulože u linije za proizvodnju, plaćaju i sve dažbine, tako da "beže" u sivu zonu. TAKVA situacija dovodi do toga da mleko ne preuzimaju iz laktofriza, u kojima se hladilo posle muže i ne prevoze ga prohromskim cisternama. Umesto toga, kaže naš sagovornik, mleko se sakuplja u plastičnoj buradi, i prevozi kombijima i drugim neuslovnim vozilima, a pošto ne plaćaju dažbine državi, ovakvi proizvođači cenom mogu da značajno konkurišu velikim mlekarama.NIJE POUZDANO - PRODAJA mleka malim mlekarama, ili prodaja na pijacama, može da bude rešenje za manje proizvođače, ali za nas, ozbiljne proizvođače, takvo rešenje daleko je od sigurnog i pouzdanog - ukazuje Josip Dulić, vlasnik farme muznih krava iz Đurđina kod Subotice. - Ovakve "šeme" najčešće rade dok inspekcija ne stigne, odnosno, "krčag ide na vodu dok se ne razbije"... - Ovakvoj situaciji mora se stati na put državnim merama - ukazuje ovaj stručnjak za mlekarstvo. - U Evropskoj uniji, na primer, proizvođači mleka sve mleko predaju mlekarama, a za svoje potrebe kupuju ga u prodavici. Samim tim, trebalo bi da i mi uvedemo takve mere kontrole. Ukoliko to izostane, moglo bi vrlo lako da se dogodi da imamo ozbiljnih problema, pre svega sa zdravljem ljudi, jer izostaje adekvatna sanitarna kontrola, ali i sa prihodima države, jer budžet ostaje značajno uskraćen... Sa druge strane, međutim, Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, ističe kako dobar deo krivice za izlazak mleka na "sivo tržište", snose upravo velike mlekare. - Mlekare su se olako odrekle malih proizvođača mleka, koji imaju od jedne krave pa do najviše pet, i koji su svoju proizvodnju, retko veću od 30 litara mleka, predavali na otkupnim mestima, najčešće u zadrugama - ističe Bugarin. - Objašnjeno je da njihovo mleko nije dovoljno kvalitetno, i mlekare su se okrenule velikim farmama, koje isporučuju po nekoliko stotina litara mleka dnevno. Vlasnicima muznih krava, samim tim, navodi Bugarin, nije preostalo ništa drugo nego da prodaju svoje krave, ili da sveže mleko, ukoliko proizvode manje količine, prodaju u najbližoj okolini, ili da, ukoliko proizvedu više, prave sir i prodaju ga na lokalnim pijacama. - U ovakvoj situaciji, male mlekare su preuzele ponešto proizvođača, ali, ni to nije moglo da kompenzuje ovu ponudu. Samim tim, sada je na mlekarama, a i na državi, da ponovo uspostavi urušeni sistem, i da te male proizvođače "uvede" u njega. Ako se to ne uradi, mleko iz ovakvih izvora, povoljnije cene, nalaziće put do kupaca... BRAŠNO MLEKO, inače, deli sudbinu hleba, odnosno, brašna, koje, kako često upozoravaju stručnjaci, takođe velikim delom završava van redovnih tokova. Ono se plasira kroz zanatske mlinove i pekare, bez plaćanja dažbina državi, a takođe i bez adekvatne kontrole kvaliteta.

Nastavak na Večernje novosti...