Izvor: Večernje novosti, 12.Jun.2017, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaka peta stara osoba preživela nasilje, nasilnik najčešće sin ili unuk!
Nasilje nad starijim sugrađanima dobija sve dramatičnije oblike, ali ga žrtve retko prijavljuju zbog stida i strah SAMO dan pošto je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici stupio na snagu, život je tragično, 2. juna, okončala 67-godišnja Z. S. iz Beograda, koju je nožem izbo sin. Komšije su svedočile da je nesrećna žena dugo bila izložena i fizičkom i psihičkom nasilju, da su hodnicima odzvanjali njeni vrisci i da je dolazila čak i policija. Sin M. S. evidentiran >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je kao zavisnik od psihoaktivnih supstanci i od ranije je poznat policiji. - Dosadašnja primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici pokazala je da nisu mlađe žene jedine koje trpe nasilje, već da je veoma ugrožena i starija populacija - kaže Radomir Ilić, državni sekretar Ministarstva pravde. - Registrovane su prijave nasilja dece nad roditeljima, ozbiljni sukobi očeva i sinova, kao i nasilje među braćom. Tako je prvih dana primene novog zakona, policija reagovala na primer u Rakovici, kada je sin zlostavljao roditelje, kao i prilikom sukoba oca i sina u Zemunu. U oba slučaja izrečena je privremena mera zabrane prilaska i komunikacije. Da je nasilje nad starima sveprisutno pokazuje godišnji broj prijava. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za porodično nasilje svake godine policija podnosi više od 5.000 prijava, od čega su u više od trećine slučajeva žrtve najstariji sugrađani. Manje od 2.000 prijavljenih nasilnika biva osuđeno, često na minimalne kazne. Međutim, po rečima Nade Satirić iz organizacije "Amiti", nasilje nad starijom populacijom mnogo je prisutnije nego što to pokazuje broj evidentiranih prijava, a posebno procesuiranih slučajeva.BEZ POMOĆI U KUĆI ČAK u trećini opština u Srbiji nije uspostavljen ili ne funkcioniše servis pomoći u kući starijima, na koji imaju pravo. Razlog - nisu obezbeđeni pružaoci usluge. U nekim opštinama usluga pomoći u kući se obezbeđuje kroz projekat koji traje samo po šest ili devet meseci. Prema Izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu za 2015, koji je za sada jedini dostupan, te godine je u centrima za socijalni rad evidentirano 18.746 prijava porodičnog i partnerskog nasilja, od čega se 12 odsto odnosi na starije osobe (2.250). To je 0,17 odsto od ukupnog broja starijih, kaže Satarić, i dodaje: - Istraživanja pokazuju da je skoro petina starijih doživela neki oblik nasilja tokom trećeg životnog doba, a 11 odsto u prethodnoj godini. Tih 11 odsto je skoro 148.000 starijih. Da nasilje prijavljuje samo jedan odsto njih, to bi bilo 13.400 prijava godišnje. Kada je u pitanju nasilje prema starijima, žene su tri puta češće žrtve u odnosu na muškarce.Thinstock Kod porodičnog nasilja, nasilnici nad starijima u gotovo polovini slučajeva jesu njihova deca, obično sinovi. U četvrtini slučajeva to su supružnici, partneri i unuci. Čak i kada nasilnik nije član porodice, on je obično neko ko dobro poznaje stariju osobu i ima neki odnos sa njom, poput negovatelja. - U javnom prostoru, nasilnici prema starijima, posebno starijim ženama, jesu džeparoši ili kriminalci koji ih tipuju. Nasilje je prisutno i u javnim ustanovama, koje pružaju usluge starijima, naročito usluge dugoročne nege starijima, ali ne postoje pouzdani pokazatelji o obimu prisutnosti ove pojave kod nas - kaže Nada Satarić. Kada se tortura događa u porodici, stariji je uglavnom ne prijavljuju, smatrajući da je to porodična stvar. Starije žene čak veruju da supružnik ima pravo da ih bije. Ne prijavljuju ga, ističe Nada Satarić, jer najčešće i ne prepoznaju psihološko i emocionalno nasilje kao akte zlostavljanja, pa čak ni ekonomsko iskorišćavanje. Prepoznaju uglavnom puko fizičko nasilje, ali i o njemu ćute. Nekada jer ih je sramota da priznaju, nekada jer ih je strah da priznaju (one zavise od nasilnika, posebno ako su u dubokoj starosti i bolesne). Ponekad ga ne prijavljuju jer ne veruju da će im iko poverovati, a dešava se i da ne znaju kome da prijave. Osim što su žrtve nasilja, stariji su i žrtve svakodnevne diskriminacije. I to opet daleko više nego što to beleži statistika. Pošto ne prepoznaju koji su to konkretni akti diskriminatornih ponašanja, oni ne traže zaštitu. Thinstock DISKRIMINACIJA RAZVEDENIH ŽENA DISKRIMINACIJA koju doživljavaju starije žene često je višedimenzionalna, kaže Nada Satarić. Ona se odvija u kombinaciji: na osnovu starosti, pola, etničkog porekla, invalidnosti, stepena siromaštva, pismenosti, bračnog i porodičnog statusa, migrantskog statusa... Udovice i razvedene žene više su izložene diskriminaciji, a mnoge su zanemarene zbog shvatanja da više nisu aktivne u svojoj produktivnoj i reproduktivnoj ulozi, pa su doživljene kao teret.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
