Izvor: Blic, 10.Feb.2014, 12:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švajcarci ogrničili masovni imigracu, tek će videti šta su izglasali
Švajcarci su juče sa tesnom većinom od 50,3 odsto izglasali inicijativu “protiv masovnog doseljavanja stranaca” radikalno konzervativne Narodne partije Švajcarske. Mnogi su pozdravili zakon, dok neki veruju da će izazvati probleme za Švajcarsku privredu.
U roku od tri godine, švajcarska vlada će morati da usvoji odgovarajući zakon, što znači da će Bern sa EU morati da pregovara o izmeni Sporazuma o slobodnom kretanju” iz 1999. godine.
Prema prvim rezultatima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glasanja Švajcaraca na jučerašnjem referendumu, većina kantona je glasala za to da se “stavi tačka na masovnu imigraciju”.
"Gomila problema za Švajcarsku"
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble primećuje da u globalizovanom svetu postoji nelagodnost u pogledu potpune slobode kretanja, ali odlučno dodaje: „Ovo će izazvati gomilu problema Švajcarskoj.“
Ali, da bi odluka bila doneta, bilo je potrebno je da, uz većinu kantona, za to glasa i većina glasača. Brisel je ranije upozorio Bern da ne može tek tako da bira stav koji mu se svidja.
Iako Švajcarska privreda trenutno doživljava procvat, a stopa nezaposlenosti je niska, mnogi Švajcarci strahuju od najezde imigranata. Čak četvrtinu od ukupno osam miliona stanovnika čine stranci, a prošle godine se doselilo 80.000 novih imigranata.
Švajcarska nije članica EU, ali je preuzela velike delove politike Unije, uključujući i Sporazum o slobodnom kretanju radnika. Od 2007. godine, većina od 500 miliona stanovnika EU ima jednake šanse na švajcarskom tržištu rada kao i lokalno stanovništvo, što je posledica politike izglasane na referendumu 2000. godine.
Koalicija predvođena desničarskom Narodnom partijom Švajcarske sada, međutim, želi da odustane od sporazuma sa EU, ističući da je to bila velika greška. Zagovornici ograničavanja broja imigranata tvrde da su zbog sporazuma o slobodnom kretanju radnika velikom pritisku izloženi stambena politika, zdravstvo, obrazovanje i saobraćaj, a smatraju da zbog stranih radnika plate postaju niže.
Sloboda kretanja ključna za privredu
Švajcarska vlada i biznismeni, međutim, tvrde da je slobodno kretanje radnika ključno za ekonomski napredak Švajcarske, jer im omogućava da odaberu talentovane radnike iz cele Evrope.
Jens Ateslander, ekonomista iz Švajcarskog udruženja preduzetnika, ističe da je Brisel jasno stavio do znanja da Švajcarska, iako nije u EU, ne može jednostavno da odustane od aspekata politike koji nisu popularni u narodu, kao što je slobodno kretanje, a zadrži one koje uživaju podršku, kao što je pristup unutrašnjem tržištu EU.
- Integracija u unutrašnje tržište EU od suštinskog je značaja za našu privredu. Više od 55 odsto našeg izvoza ide direktno na unutrašnje tržište EU. Oko 80 odsto našeg uvoza je sa tog tržišta - objašnjava on.
- Imamo jasan stav Brisela. Kažu nam: “Slušajte, ovo je osnovni princip unutrašnjeg tržišta: ‘Ko se ne prilagodi, neće imati pristupa unutrašnjem tržištu niti će moći da se integriše u njega’ - dodaje Ateslander.
- Prevelika je gužva. Na putevima, u vozovima, naročito u gradovima.” Njegova farma se nalazi u okolini Ciriha, između prometne železničke pruge i još prometnijeg autoputa. “Brinem za sina i unuke”, objašnjava on. “Ako budemo primali 80.000 ljudi godišnje, to znači 10 miliona za 20 godina; za 40 godina, 12 ili 13 miliona - a to znači da će cela severozapadna Švajcarska na kraju postati jedan veliki grad - kaže poljoprivrednik Martin Hab.
Najčitanije SADA:
.jpg)
