Izvor: Politika, 09.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumorno naličje
"U lovu na bubašvabe" Januša Glovackog (1990) je tragikomična farsa koja predstavlja bračni par poljskih emigranata u Americi baveći se, pri tome, i pitanjem društvene pozicije umetnika, demistifikacijom američkih mitova, odnosom umetnosti i života, itd. Tekst je posebno vredan zbog značajnih doza crnog humora i rušilačkog cinizma koji relativizuju nemilosrdno prisutan osećaj besperspektivnosti života, čineći ga nekako podnošljivijim.
Predstava Veljka Mićunovića u osnovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tačno prikazuje suštinu piščevog pogleda na svet, kamerna je i tragikomična, svedene scenografije (Vesna Štrbac) i kostima (Snežana Pešić-Rajić), koji često ističe karikaturalno značenje likova. Nataša Ninković igra Anku, nezaposlenu a ambicioznu glumicu koja ponekad bunca monologe iz "Magbeta", neurotično brkajući stvarnost i fikciju. Ninkovićeva je oblikuje izrazito karikaturalno, skoro plastično. Putem tako krute igre jasno se izoštrava činjenica tipske farsičnosti lika, ali se, sa druge strane, u principu oduzima njegova bitna emotivnost, a time i mogućnost da se publika identifikuje i/ili saoseća sa njim.
Dragan Petrović-Pele složenije, i zato adekvatnije, igra njenog supruga, pisca Jana. Petrović fino objedinjuje realistički izraz koji emotivno i poetično pokazuje njegov umor i konfuziju, i tonove grotesknog apsurda koji su nekakav tragikomičan meta-komentar, vid cerenja nesreći u lice, očajnički bunt koji, bar donekle, cepa klaustrofobičnost takvog života.
Likovi gospodina i gospođe Tompson (Marko Baćović, Anđelika Simić) ostvareni su vrlo markantno, posebno gospođa, zato što rafinirano karikiraju niz vrednosti za koje se nominalno zalažu, solidarnost, otvorenost, srdačnost itd., suptilnim gestom pokazujući da su njihove težnje na suprotnoj strani. Miljan Prljeta nešto oštrije nastupa u ulozi Službenika, ljigavo ulickanog predstavnika američkog sistema, takođe precizno parodirajući ideje koje lik deklarativno proklamuje (bezgranična sloboda i mogućnost izbora u zemlji izobilja).
Iako predstavi Veljka Mićunovića nedostaje više emotivnosti i liričnosti, naročito u liku Anke, ona ipak nudi podsticajnu sliku savremenog (američkog) društva, sa kolosalnim jazom između njegovog lica i naličja. Po sumornim jazbinama njegovog naličja motaju se ove tužne olupine ljudi koje se, sa pacovima i bubašvabama, beznadežno bore za svoj prostor, bukvalno, ali i metaforički.
[objavljeno: ]
