Izvor: Politika, 12.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudija traži zaštitu policije
"Slučaj bebe" i dalje potresa kragujevačku javnost, a Zoran Tošanić, autor pisma koje je sudija Froku doživela kao pretnju, tvrdi da je samo ukazao na propuste u vođenju postupka
Kragujevac – Posle pisma koje je potpisao suprug osuđene u "slučaju beba", doktorke Svetlane Tošanić, upućenog sudiji Opštinskog suda u Kragujevcu Mili Froku, koja je kaznu izrekla, a koja je taj čin doživela kao otvorenu pretnju, ona je zatražila i policijsku zaštitu MUP-a. U >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izjavi za "Politiku", predsedavajuća Sudskog veća u "slučaju beba", sudija Froku napominje da joj je pismo uputilo lice "koje je naoružano do zuba".– Reč je o bivšem policajcu i lovcu, koji poseduje arsenal oružja, a poručio mi je "da se dobro zamislim šta radim". U pitanju je moja bezbednost i moje porodice, a od pravne države očekujem da štiti moj ljudski, porodični i profesionalni integritet, tim pre što se u poslednje vreme događaju ubistva sudija i advokata – kaže sudija Froku.
Pismo je uputio Zoran Tošanić, penzionisani policajac i nekadašnji šef Odseka za suzbijanje kriminaliteta u privredi SUP Kragujevac, suprug pedijatra Svetlane Tošanić, koja je zbog nesavesnog rada u službi proglašena krivom i osuđena na šest meseci zatvora, uslovno na godinu dana, nakon što je Sudsko veće utvrdilo da "nije sačinila potvrdu o smrti za rođene i umrle blizance".– Nije mi bila namera da pretim, već da sudiji ukažem na sve propuste koje je počinila u pripremi procesa i tokom suđenja. Iako sam u penziji, i dalje sam u duši policajac, pa ću, ako bude trebalo, štititi i integritet sudije Froku. Međutim, niko mi ne može zabraniti da se borim za čast svoje porodice i supruge koja je nepravedno osuđena. Moje jedino oružje je pravda i računar na kome pišem žalbe – kaže Tošanić za "Politiku".
Iako je dovođen u vezu sa dešavanjima u srpskim bolnicama pre 20 i 30 godina, kada se, po svedočenjima roditelja, njihovoj deci gubio svaki trag posle rođenja, kragujevački "slučaj bebe" nije u direktnoj vezi sa nestankom novorođenčadi. Ovde je reč o blizancima, dečaku i devojčici, koji su umrli nakon rođenja i kremirani bez saglasnosti roditelja.
Pošto tužilaštva u Rači i Kragujevcu nisu povela postupak po službenoj dužnosti, proces je otvoren po privatnoj tužbi Radmile i Njegoša Ilića, roditelja preminulih blizanaca. Budući da svoje bebe nisu videli i da su o kremaciji saznali nakon što je obavljena, oni se i danas, osam godina posle Radmilinog porođaja, pitaju šta se desilo sa njihovim bebama.– Roditeljski je nadati se da su deca živa. Ni ja, ni supruga nismo videli naše bebe. Obavešteni smo da su preminule, ali nas niko nije pitao da li se slažemo da budu kremirana. Neshvatljivo je da u civilizovanom svetu neko nekog može da spali. Mi smo hrišćani, a ne ateisti. Želeli smo da ih preuzmemo i sahranimo po pravoslavnim običajima, ako su zaista preminula – kaže otac Njegoš za naš list.
Ovaj sudski proces otvorio je i neka važna društvena i religijska pitanja, o čemu najbolje svedoči i pismo vladike Jovana, episkopa šumadijskog, upućenog Radmili Ilić u toku suđenja. U pismu, između ostalog, stoji: "Naša Crkva ne dozvoljava kremaciju umrlih, kako odraslih tako i dece, jer je to u potpunoj suprotnosti sa od Boga otkrivenim pogledom na svet i čoveka, čije je telo Hram duha svetoga".
Na ovaj problem se nadovezuju i odbrana obducenta Milana Kneževića, specijaliste patologije i profesora na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, koji je proglašen odgovornim što je posmrtne ostatke beba, "umesto da preda oštećenim roditeljima, spalio u krematorijumu KC Kragujevac, iako je zakonom izričito zabranjeno da se to čini sa posmrtnim ostacima dece do 18 godina starosti".
Knežević je u svojoj odbrani naveo da je postupio na osnovu dugogodišnje prakse. "Praksa je bila da se obdukovana prevremeno rođena deca, bebe, šalju u krematorijum... Što se tiče saglasnosti roditelja, događa se da roditelji potpišu tu saglasnost, ili ako se roditelji za nekoliko dana ne pojave, onda automatski ide na kremaciju, jer je takva praksa bila", stoji u sudskim spisima kao deo Kneževićeve izjave.
Zbog ovakvih slučajeva, kako je naveo direktor kragujevačkog Kliničkog centra Radomir Pavlović prilikom svedočenja, drugog juna 2002. doneta je odluka po kojoj je "svaki roditelj u obavezi da podigne i sahrani svoje mrtvorođeno dete". On je, pred Sudskim većem, izjavio i da je "bilo problema za podizanje mrtvorođene dece iz prosekture, za decu koja su rođena a pravoslavne su vere, dok su muslimanska i albanska deca redovno podizana i sahranjivana u mestu gde žive roditelji".
Brane Kartalović
[objavljeno: 12.06.2007.]
.jpg)
