Izvor: Politika, 17.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studenti traže potpunu reformu
Studenti se slažu da im je više potrebno da fakulteti suštinski promene studijske programe, smanje i reformišu preobimno gradivo, dobro organizuju predavanja i vežbe, nego da smanje kriterijume za upis naredne godine studija
„Prvi bolonjci se u vodu bacaju!” „Hoćemo pravu Bolonju!” „Ukinite harač!” Natpisi na transparentima studenata nekoliko beogradskih fakulteta, koji su izašli na gradske ulice, protestujući zbog uslova upisa i visokih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cena troškova studija, rečito govore o njihovom stavu prema uspešnosti sprovođenja reforme visokog obrazovanja.
Akademci sa Fakulteta političkih nauka, ogorčeni zbog predloga da se kvota za prelazak samofinansirajućih studenata na budžet ograniči na samo 20 odsto od broja budžetskih akademaca, izašli su pre nekoliko dana na ulicu, a pridružile su im se kolege sa drugih fakulteta.
– Bolonja je uvedena samo delimično i mi smo potpuno zbunjeni jer više ne znamo po kome programu studiramo. Ne znamo ni šta nam je uslov za upis godine, jer je u junu bilo rečeno jedno, u septembru drugo, a sada je nešto sasvim treće – rekla je Sanja Milovanović, studentkinja treće godine Fakulteta političkih nauka.
Primenjivanje novog Zakona o visokom obrazovanju i usvajanje Bolonjske deklaracije studentima Filozofskog fakulteta u Novom Sadu donelo je mnogo veće obaveze, kaže Miroslav Nikolić, predsednik studentskog parlamenta ovog fakulteta.
– Studenti moraju redovno da dolaze na predavanja i vežbe, imaju mnogo predispitnih obaveza, ali sam ispit ostao je gotovo nepromenjen i polaže se po starom programu, što znači da za pojedine predmete imate obiman spisak literature. Time su akademci samo dodatno opterećeni, a po godini moramo da položimo od 10 do 16 ispita – objašnjava Nikolić.
On smatra da je reforma izvedena naprečac, kao i da spuštanje kriterijuma za upis naredne godine nije pravo rešenje, jer se time sva krivica prebacuje na studente kojima se navodno čini usluga, dok programi ostaju nereformisani, a upravo je u njima glavni problem niske prolaznosti.
Broj studenata koji u toku godina prikupe 60 ESP bodova izuzetno je mali i na Fakultetu za poslovne studije „Megatrend” univerziteta, kaže Ivan Mitić iz Studentske unije ovog fakulteta, ali napominje da odgovornost za to dobrim delom snose akademci.
– Za upis naredne godine dovoljno je 37 bodova, pa se studenti često i ne potrude da osvoje više od toga. Mislim da program nije težak, da akademci nisu opterećeni i da sve može da se stigne bez većih problema ako se redovno radi – kaže Mitić.
Marko Rokvić, iz Studentske asocijacije novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, objašnjava da je njihov fakultet odavno počeo sa izmenama programa koje su vodile ka Bolonji i da sada upisuje drugu generaciju bolonjaca.
– Nema bitnije razlike između starijih i mlađih studenata jer su i stariji akademci učili po reformisanim programima. Ipak, mislim da je bolonjcima omogućeno da brže završe fakultet i bolje obave sve obaveze – rekao je Rokvić, dodajući da na ovom fakultetu nema većih problema sa prolaznošću studenata.
Brucoši na Stomatološkom fakultetu u Beogradu učiće po potpuno reformisanim programima koji su usklađeni sa evropskim standardima. Bogdan Lisul, student prodekan ovog fakulteta, kaže da je stav uprave bio da prvo treba akreditovati studijske programe i ustanovu, a tek onda završiti započete reforme, što je sada i učinjeno.
– Bolonja je dobra stvar, ali onakva kakva se primenjuje u Evropi. Ne treba menjati Zakon o visokom obrazovanju, već programe, jer na mnogim fakultetima predmeti su počeli da se boduju, a da pri tom uopšte nisu reformisani – priča Lisul.
Proces reforme postepeno se uvodio i na kragujevačkom Medicinskom fakultetu, a Milan Mirković, student prodekan, kaže da je prolaznost ove godine dosta dobra, budući da je od 309 upisanih brucoša njih 148 upisalo drugu godinu na budžetu. Među njima je i Dragoslav Šekularac koji kaže da studenti koji redovno dolaze na predavanja i vežbe i redovno uče ne moraju da čekaju septembarski i oktobarski rok da bi položili ispite.
– Treba da razmislimo da li nam je potreban kvalitet ili kvantitet kada smanjujemo kriterijume za upis. Što se našeg fakulteta tiče, mislim da je neophodno da odavde izlaze dobro obučeni i visokoobrazovani lekari, ali možda je zbog kolega sa drugih visokoškolskih ustanova potrebno smanjiti kriterijum i dati im vremena da sprovedu u potpunosti reforme – smatra Šekularac.
Njegovo mišljenje deli Lazar Mandić, student prodekan beogradskog Arhitektonskog fakulteta, koji se slaže da treba dati vremena potpunoj primeni Bolonje, ali upozorava da spuštanje kriterijuma može biti „medveđa usluga” studentima.
– Jedna od stvari na kojoj se insistira u Bolonjskoj deklaraciji jeste mobilnost studenata, odnosno mogućnost da akademci prelaze sa jedne visokoškolske ustanove na drugu, kao i da deo školovanja provedu u inostranstvu. Oni koji nemaju 60 ESP bodova ne mogu to da učine. Takođe, iako su im dali mogućnost da upišu narednu godinu sa 42 ESP boda, studenti su tu godinu ipak pali, jer će na kraju morati da nadoknade bodove koji im fale, pa će svakako morati da obnove jednu godinu – upozorava Mandić.
Arhitektonski fakultet jedan je od retkih na kome se naredna godina upisuje sa najmanje 60 ESP bodova, odnosno sa čistom godinom, a Mandić kaže da je opterećenost studenata dovedena na pravu meru.
– Prolaznost je iznad 80 odsto, imamo tri ispitna roka, što je sasvim dovoljno da završimo sve obaveze. Dodatni rokovi na nekim fakultetima predstavljaju samo bežanje od problema, jer se ne razmišlja o tome da su programi predmeta preobimni i da zato studenti ne mogu da stignu da sve polože u tri roka – kaže Mandić.
J. Beoković
[objavljeno: 18/10/2008]
