Izvor: RTS, 06.Jul.2012, 21:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strogo (ne)kontrolisani telefoni
MUP i službe bezbednosti imaju pristup bazama podataka telefonskih operatora o tome koga su građani, kada i odakle zvali. Zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja upozoravaju da je mogućnost zloupotrebe velika.
Da bi neko mogao da zna koga, kada i odakle građani zovu telefonom, po zakonu, mora da dobije dozvolu suda. Ministarstvo unutrašnjih poslova i službe bezbednosti imaju pristup bazama podataka telefonskih operatora o tome koga su građani zvali. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << To pokazuju rezultati nadzora službi zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja. Oni upozoravaju da je mogućnost zloupotrebe u toj oblasti - velika.
Podaci zaštitnika i poverenika svedoče da su MUP i službe bezbednosti u proteklih 12 meseci podnele 4.400 zahteva za pristup podacima mobilnih operatera. Iako u više od polovine slučajeva nije naveden pravni osnov za to, gotovo devedest odsto zahteva je odobreno.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da je vrlo indikativno da čak tri od četiri operatora nisu aktivirala postojeće aplikacije koje bi omogućile da se prati intenzitet pristupa da bi se znalo koliko puta je neko imao pristupa.
"To je uradio samo jedan operator i ta cifra govori, na nivou jednog operatora, da ima preko 270.000 pristupa određenim podacima u toku jedne godine", kaže Šabić.
Ta praksa rezultat je donošenja zakona koji omogućavaju kršenje Ustavom zagarantovanih prava.
Zaštitnik građana Saša Janković kaže da samo sud može odlučiti o zadiranju u nečiju privatnost nečije komunikacije i da treba izmeniti zakone da se sudska odluka dobija brzo i efikasno.
"Treba, dakle, razmisliti o tome koliko naše obaveštajne bezbednosne službe, kao neko ko nije policija, imaju ili treba da imaju ulogu u krivičnim postupcima ili treba da se bave pribavljanjem informacija od značaja za nacionalnu bezbednost", rekao je Janković.
Da bi se bolje štitili privatni podaci, poverenik i zaštitnik predlažu da se zakonom odrede sudovi koji će davati dozvole za pristup ličnim podacima, i formira nacionalni centar iz koga bi službe bezbednosti to radile.
Traže i bolju zaštitu zaposlenih u tim službama - takozvanih uzbunjivača, koji ukazuju na kršenje zakona.
