Izvor: Danas, 11.Sep.2014, 22:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strašne laži Dušana Batakovića
Obraćam Vam se da bih izrazio negodovanje što se redakcija Danasa nijednim slovcetom nije ogradila od gomile laži koje je izgovorio Dušan T. Bataković u intervjuu objavljenom 2. septembra 2014.
Ovim ne osporavam svačije pravo da slobodno izrazi mišljenje i sud o bilo kojem problemu za koji je lično zainteresovan, ali sam uvek ogorčen kada neko, u nedostatku dokaza, zamenjuje istinu lažima, a pri tome se te laži pokušavaju prikazati istinama preko autoriteta mnogobrojnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << titula i zvanja. Ovde se ne shvata činjenica da se na taj način urušavaju i autoritet titula i laži na njemu utemeljene. Bataković nam saopštava svoje stavove i vrednosne sudove o bitnim problemima iz istorije Srbije i Jugoslavije, bez ijednog jedinog dokaza, pri čemu nam u drugom planu podstire svoju mržnju prema komunističkoj diktaturi. Jedino se mržnjom može opravdati njegov stav o tome da
Beograd, 1941. godine, nisu oslobodili partizani nego Rusi. Kakvu strašnu laž izgovara jedan istoričar!
Apsolutno sam siguran da on poznaje istorijske činjenice, da zna odnos snaga u Beogradskoj operaciji, koja je završena velikom pobedom jedinica NOV Jugoslavije, uz sadejstvo i podršku jedinica iz sastava III Ukrajinskog fronta Crvene armije. Voleo bih da pitam Batakovića da li je nekad bio na groblju Oslobodilaca Beograda da se pokloni senima preko 3.500 poginulih partizana i oko 1.000 Rusa. Koliko čovek mora da mrzi da bi njih zaboravio. Mene je posebno pogodila ova laž, jer su moji Ličani, u sastavu 6. Ličke proleterske divizije, bili ravnopravni sudionici ove velike pobede.
Ovu monstruoznu laž Bataković dokazuje pisanjem ondašnje beogradske štampe o zanemarljivom doprinosu Titove vojske, ali nam ne kaže na koju štampu misli. Pretpostavljam da misli na kvislinšku štampu koja je plašila građane i narod Srbije od dolaska Rusa. U odgovoru na sledeće pitanje iz intervjua, Bataković u svoje mrziteljstvo uvlači pokojnog patrijarha Pavla, pa kaže, ponavljajući za njim, da današnje stanovništvo u Srbiji čine u većini Jugoslaveni, a oni nisu Srbi, jer nemaju identitetski kontinuitet sa Srbijom od pre 1918. Ovo nije samo obična laž. Ovo je nakaradno i opasno tumačenje istorijskog razvoja, koje se često završavalo novim klanjima i prebrojavanjima.
Dušanu Batakoviću nije jača strana ni tumačenje istorijskih događaja pre 1918. godine jer, u pokušaju da objasni majski prevrat u Srbiji iz 1903. godine, za Apisa kaže da je bio avanturista, što znači da je kralja Srbije ubio iz avanturizma, igrajući se! Kome li se to sada dodvorava Bataković. Ne bi me začudilo da uskoro postane član krunskog saveta lažnog kralja Aleksandra II. Ogorčen sam činjenicom da niko nije reagovao na ovakav koncentrat laži i podmetanja. Što se mene tiče, ovo obraćanje završiću rečima jednog velikog čoveka: „Dixi et salvavi animam meam.“
Autor je pukovnik JNA u penziji iz Beograda
