Izvor: Blic, 17.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrajk
Od trenutka u kojem je kapital postao vrhovni organizator društvene komunikacije, poričući operacionalnu vrednost svakog prethodnog vrednosnog sistema, u epohi koja je deklarativno raščistila sa međusobnim uništavanjem među razvijenim zemljama, pojavljuje se jedan specifičan vid građanskog, unutrašnjeg sukoba države sa svojom prirodnom referencom.
Ne treba biti preterano stručan, dalekovid ili mudar, pa zaključiti da Srbija, ma kako bila predstavljena kao bauk Evrope i permanentno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << držana na njenim marginama, u tenziji potencijalne igre evropskog uključivanja i isključivanja, deli sudbinu svojih moćnijih, uređenijih i bogatijih suseda.
Jer ono što je u vidu protesta nezadovoljnih rezervista, ili štrajka zaposlenih u pravosudnim organima, do pre samo nekoliko dana delovalo kao prirodan odgovor nesolidnoj organizaciji naše države, spočitavom javašluku u načinu funkcionisanja institucija, optužbama za korupciju, nerad i odsustvo odgovornosti čelnika naše političke i ekonomske vrhuške, danas deluje kao tek jedan od niza događaja koji potresaju socioekonomsku kartu Evrope.
Aktuelni štrajkovi u Francuskoj i Nemačkoj koji su blokirali život u velikim gradovima, kao i najavljena nepopustljivost francuskog predsednika prema zahtevima štrajkača, na primer, predstavljaju specifičan društveni fenomen, ne samo u smislu da se pred metastatičkim svojstvom kapitala u novim uslovima više nego ikada ranije racionalizuje ideja o društvenoj pravdi, već i u onom smislu koji dovodi u pitanje unutrašnju sudbinu političkog.
U odsustvu originalne političke strategije, a nje ne može ni biti kada je svaka ideja vizije dramatično obesmišljena logikom kapitala, u nemogućnosti racionalnog i pravednog upravljanja društvom, savremeni svet sa svojim mehanizmima ne može više igrati na kartu političke volje, već poseže za politikom hladnoće i strategijama ravnodušnosti.
U takvom duhu epohe, ma kako neprijatni, štrajkovi su jedan od poslednjih pokazatelja da svet nije ogrezao u beznađe društvene pustinje.
