Izvor: Večernje novosti, 16.Dec.2018, 22:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Stojte, galije carske" odjekuje celim svetom

"Plava grobnica" dobila prvi prepev na engleski. Besmrtnu poemu preveo pesnik Zoran Bogdanović ČUVENA pesma Milutina Bojića "Plava grobnica" - monumentalni lirski spomenik srpskom ratnom stradanju - dobila je prvi celovit prepev na engleski jezik. Posle nekoliko proznih prevoda i delimičnih prepeva, na stogodišnjicu pobede u Prvom svetskom ratu, ova veličanstvena elegija herojstva i mučeništva u svojoj punoj lepoti postala je dostupna i svetskoj publici.Englesku verziju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << "Plave grobnice" sačinio je arhitekta, pesnik i likovni umetnik Zoran Bogdanović, a njegovo delo uz prateći istorijski kontekst uvršteno je u kolekciju biblioteke "Milutin Bojić" u Beogradu. Na sajtu ove ustanove kulture može se naći integralni tekst pesme na oba jezika, kao i istorijska pozadina pesme na engleskom jeziku.Na prepevu "Plave grobnice" Bogdanović je sa prekidima radio čak sedam godina. Time je, kako naglašava, pokušao da se oduži slavnim precima, ali i da pomogne afirmaciju srpskog doprinosa savezničkoj pobedi 1918. godine.- Ovaj prepev višestruko je značajan. Ne samo što je Bojićeva pesma u punoj, svoj lepoti postala dostupna publici koja čita na engleskom, već u svetskoj javnosti širi svest o nedovoljno poznatoj a veoma značajnoj ulozi srpskog naroda i srpske vojske u Prvom svetskom ratu - kaže Bogdanović, za "Novosti". - Ova antologijska pesma predstavlja srpski doprinos svetskoj kulturnoj baštini, ali i promoviše našu kulturu u svetu.Na ideju da prepeva "Plavu grobnicu" Bogdanović je došao gotovo slučajno.- Pišući esej o okupaciji Beograda 1914. godine, na Univerzitetu Ilinoj, moja supruga je želela da navede nekoliko stihova koji bi nagovestili suštinu srpske ratne drame. Bojićevi stihovi nametnuli su se kao logičan izbor. Verujući da je "Plava grobnica" odavno prevedena na engleski potražio sam na internetu, ali ono što sam našao nije na mene ostavilo poseban utisak. Bio je to prozni prevod i, po mom utisku, bez naročitog efekta - objašnjava naš sagovornik.PROČITAJTE I: Vek "Plave grobnice" Bogdanović je tako došao na ideju da prepeva odlomak iz pesme. Lepota Bojićeve pesme povukla ga je da je celu prevede. Dodatni podstrek za ovaj poduhvat bilo je sećanje na dedu Rista Bogdanovića, inače solunskog dobrovoljca. Proveo je mnogo sati tražeći pravi način da prenese ono o čemu izvorna pesma govori i da je što vernije dočara. Posao je, međutim, zastao na polovini pesme.Ostrvo Vido pored kojeg su zauvek ostali srpski junaci - Spontano sam napravio pauzu, koja se po inerciji odužila. Prošlo je nekoliko godina, sve dok me prijateljica sa Filološkog fakulteta, inače vrstan poznavalac poezije, nije podstakla da završim pesmu. Zahvalan sam joj, jer mi je trebalo dosta napora da se ponovo uživim u celu priču i atmosferu pesme - navodi Bogdanović.Prepevi pesama bitno se razlikuju od proznih prevoda koji se češće sreću u literaturi. Reč je o složenom postupku autora čiji je cilj da dočara pesmu u celini, uzimajući u obzir ne samo značenje reči, već i ritam, rimu i naročito sveukupni duh i atmosferu. Važno je zato da sve deluje spontano i neusiljeno. Prozni prevod pesme, sa druge strane, nalik je pravoj liniji, pri čemu prevodilac nastoji da što približnije prenese smisao izvornog teksta. Prepev se, inače, smatra pisanjem poezije i poetskim delom po sebi. PIŠE NA TRI JEZIKAPODUHVAT prepeva "Plave grobnice" završio se uspešno zahvaljujući Bogdanovićevom odličnom poznavanju stranih jezika.- Odmalena sam u kontaktu sa engleskim jezikom. Učio sam ga u školi, ali posebno kroz muziku, knjige i filmove. Kasniji dugogodišnji boravak u Americi omogućio mi je da ga usvojim praktično na nivou maternjeg jezika. Duži boravak u drugoj polovini sedamdesetih u Parizu, gde sam se izdržavao slikajući na Monmartru, otvorio mi je vrata francuskog jezika. Danas, pored srpskog, pišem i na engleskom i ponešto na francuskom - objašnjava Bogdanović.

Nastavak na Večernje novosti...