Izvor: Blic, 23.Mar.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stogodišnje preslice i voćke
U Velinom Selu, dvadesetak kilometara udaljenom od Bijeljine, smešteno je porodično imanje univerzitetskog profesora dr Milenka Ćurčića, botaničara, izvanrednog poznavaoca biljaka i lekovitih trava za spravljanje čajeva. Ipak, ono što se odnedavno može videti na Ćurčićevom porodičnom imanju prevazilazi sva očekivanja posetilaca.
U dvorištu je zasađena mala botanička bašta, stoletna stabla jabuka i krušaka povijaju se pod zrelim plodovima. U jednom adaptiranom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << objektu smeštena je zavičajna i porodična etnozbirka. Prikupljana je u poslednjih desetak godina uz pomoć rođaka, prijatelja i poznanika. Na sadržaju Ćurčićeve etnozbirke mogli bi pozavideti i mnogi ovdašnji muzeji.
"Tu su prikupljeni eksponati skraja 19. i početka 20. veka. Praktično, sve ono što se na selu koristilo i upotrebljavalo u poslednjih stotinak i više godina smešteno je u ovom objektu. Tu se nalazi detinjstvo i mladost mnogih generacija, istorija Velinog Sela na malom prostoru, domaća radinost, oruđa koja su se koristila pri obradi zemlje, stolarski, zidarski, obućarski i tesarski alati. Prikupio sam mnogo predmeta koji su se koristili u kuhinji prilikom nošenja hrane na njivu radnicima. Tu su i ćilimi, vezovi koje su radile moja majka, tetka, sestra, ali i komšinice iz našeg sela", s ponosom pokazuje Ćurčić.
Sačuvane su i alatke koje su korišćene pri obradi konoplje koja je nekada predstavljala glavno predivo. Tu su i preslice, motovila, čekrklije, razna oruđa i predmeti. Svaki predmet priča je za sebe, knjiga neispisana. Svaka alatka mogla bi pričati o prolivenom znoju, o muci težačkoj, o godinama siromaštva i oskudice, ali i o spokoju, onom blaženom miru koji nastupa kada se završi kosidba, vršidba, berba na selu. Profesor se na ovaj način želeo odužiti svojim roditeljima i zavičaju.
"Ja sam dete sa sela, pa sada svojoj deci mogu ispričati i praktično pokazati kakav je bio taj težački život i kako su ljudi nekada ovde živeli. Želeo sam to otrgnuti od zaborava", objašnjava profesor.
Mnogi su već čuli za njegovu zbirku. Dolazili su novinari iz Novog Sada, Beograda, javljaju se profesori iz Dervente. Žele svojim učenicima da pokažu sve ono što je profesor u međuvremenu sakupio.
U ovoj jedinstvenoj etnozbirci postoje i fotografije stare skoro stotinu godina. Fotografisana je moba organizovana prilikom vršidbe pšenice, saonice s upregnutim konjima, alatke iskovane u kovačnicama toga vremena. U dvorištu se nalaze volovska kola iz podmajevičkog kraja, korišćena pre stotinu godina, saonice iz 1930. godine i one koje je koristio njegov otac, plugovi, drvena korita izdubljena u deblu drveta, stara više od jednog veka.
Na jednom mestu spojene desetine godina ljudskog trajanja.
Zbirka samo za uživanje
Profesor Ćurčić kaže da ne želi da ovu jedinstvenu zbirku komercijalizuje, već da je pokaže samo istinskim ljubiteljima starina, dobrim prijateljima i dobrim ljudima. Sigurno je da će svi oni koji budu u prilici da pogledaju etnozbirku, malu botaničku baštu, cveće, voćnjak i stare objekte koji su u međuvremenu restaurirani ostati fascinirani onim što sacu videli. Ulaz je slobodan, ali termin za obilazak imanja zavisi od profesorovog slobodnog vremena.
